Vreme kad kruševačke pijace na jesen zamirišu

Poslednjih nedelja kruševačke pijace žive punim plućima. Tezge su šarene, prepune svežeg voća i povrća, a mirisi zrelih plodova podsećaju da je leto na izmaku i da je pravo vreme za pripremu zimnice. Kupci se probijaju kroz gužvu sa korpama i kesama u rukama, pažljivo birajući najbolje komade paprike, paradajza, šargarepe, krastavaca, ali i voća koje će naći svoje mesto u teglama. Atmosfera je živahna, trgovci glasno nude svoju robu, domaćice se nadmeću u veštini pogađanja cene, a u razgovorima se često može čuti: „Jesi li već spremila ajvar?“ ili „Ove godine moram više slatka da pravim, deca ga obožavaju“

Pišu: Jovana Stefanović / Marija Milošević

Isti prizor može se videti i u marketima, gde police pune tegli, začina i konzervanasa svedoče da je sezona uveliko počela. Ipak, ništa ne može da zameni boju i miris pijace, gde se, pored kupovine, razmenjuju i saveti, recepti i poneki domaćički trik koji se prenosi s kolena na koleno. Za Kruševljane, zimnica nije samo obaveza, to je tradicija koja spaja generacije.

Cene na pijacama – paprika i paradajz na vrhu potražnje

Cene ove godine variraju u zavisnosti od pijace i kvaliteta robe. Na kvantaškoj pijaci, koja je omiljena za nabavku na veliko, paprika se prodaje od 120 do 150 dinara po kilogramu, dok je paradajz na gajbice između 400 i 600 dinara. Za džak šargarepe od pet kilograma potrebno je izdvojiti 300 dinara, krastavci se mogu naći već za 50 dinara (krupniji), dok sitniji dostižu i do 150 dinara. Šljive su oko 100 dinara po kilogramu, a krompir stabilno drži cenu od 60 dinara. Na staroj i novoj pijaci cene su vrlo slične, ali ponuda je raznovrsnija. Paradajz košta od 150 do 200 dinara po kilogramu, paprika od 100 do 250 dinara, u zavisnosti od kvaliteta. Ljuta paprika, uvek tražena za turšiju i salate, dostiže cenu od 200 do 250 dinara. Mladi kupus je između 100 i 150 dinara, a smokve, koje su ove godine apsolutni hit, prodaju se od 500 do čak 800 dinara po kilogramu. Najveća potražnja i dalje je za paprikom i paradajzom, bez njih nema ajvara, kečapa, salate u tegli, niti čuvenog „kuvanog paradajza“. Međutim, posebnu pažnju privlače smokve. Njihova cena je znatno viša u odnosu na prošlu godinu, a ponuda ograničena, pa se često dešava da na tezgama brzo nestanu. Kupci kažu da ne žale novac, jer smokve imaju posebnu simboliku , od njih se pravi delikates koji mnogi smatraju kraljicom zimnice: slatko od smokvi.

Zimnica kao deo tradicije

Za mnoge porodice u Kruševcu i okolini, zimnica je mnogo više od puke potrebe. To je običaj koji se neguje decenijama, a ponekad i prilika da se okupi cela porodica. Slike su gotovo identične u svakoj kući , na sredini dvorišta velika šerpa u kojoj se kuva ajvar, dim i miris pečene paprike šire se ulicom, komšije navraćaju na probu, a deca pomažu da se paprike čiste od semenki. Sve to prati dobro raspoloženje i priče koje će se pamtiti. S druge strane, priprema zimnice ima i ekonomsku stranu. Iako cene na pijacama znaju da budu visoke, domaćice tvrde da je ipak isplativije napraviti zimnicu nego tokom zime kupovati povrće i voće po skupljim cenama u marketima. Osim toga, domaće uvek ima prednost, ukus je bogatiji, sastojci provereni, a svaka tegla nosi pečat truda i ljubavi.

Savet domaćica – kada je najbolje praviti zimnicu?

– Iskustvo govori da je najbolje zimnicu pripremati krajem septembra i tokom oktobra. Tada cene padaju, ponuda je bogata, a plodovi zreli i najboljeg kvaliteta. Jedna iskusna domaćica sa nove pijace otkriva svoj savet: -Zimnicu nikad ne stavljam u avgustu, skupo je i voće i povrće. Najbolje je sačekati da se stabilizuju cene, a onda kupiti veće količine. Obavezno birajte zdrave plodove, bez oštećenja, i ne žurite. Svaka tegla mora biti dobro oprana i sterilisana, jer samo tako zimnica traje do sledećeg leta – kaže M.M. (59).

Slatko od smokvi – recept godine

Kako je ove godine slatko od smokvi postalo pravi hit, mnogi traže proverene recepte. Jedan od najjednostavnijih, a po mišljenju domaćica i najboljih, izgleda ovako:
– 1 kilogram svežih smokvi
– 500 grama šećera
– 1 limun
Smokve se operu i prepolove. U široj šerpi se redom slažu smokve i šećer, tako da svaki sloj voća bude pokriven šećerom. Nakon što odstoji nekoliko sati, smokve puštaju sok, a onda se sve zajedno kuva na laganoj vatri. Pena koja se pojavi na površini pažljivo se skida. Na kraju se dodaje sok od jednog limuna, radi svežine i lepše boje. Kada smokve postanu staklaste, slatko je gotovo. Još toplo sipa se u sterilisane tegle i zatvara. Domaćice kažu da je tajna u strpljenju, ne sme se žuriti, jer slatko od smokvi zahteva pažljivo kuvanje i mešanje. Rezultat je, međutim, neprocenjiv: tegla puna letnjeg ukusa koji će grejati zimske dane.

Anketa:

– Za mene je zimnica simbol porodične topline. Sećam se kako smo kao deca svi sedeli oko velike šerpe, čistili paprike, a majka bi nas uvek grdila što više jedemo nego što radimo. Taj miris pečene paprike i danas me vrati u detinjstvo. Ove godine sam već spremila prve tegle ajvara i paradajz u flaše. Smokve sam jedva nabavila, ali sam uspela da napravim i slatko. Meni nije problem ni cena ni trud – to radim zbog osećaja sigurnosti, da zimi znam šta imam u podrumu – M.P. (64)

– Živim sama i iskreno, nemam volje da se zamaram zimnicom. Kada izračunate koliko koštaju paprike, paradajz, tegle i struja, nije baš velika razlika u odnosu na ono što kupite u marketu. Ja uzmem jednu ili dve tegle gotovog ajvara, malo turšije i to mi je dovoljno. Nekad me ponese nostalgija pa poželim da napravim, ali onda se setim koliko je to posla i odustanem. – I.K. (42)

– Još kao student sam naučila koliko zimnica znači. Mama bi mi pakovala tegle i nosila sam ih u dom. Danas živim u Beogradu, ali i dalje zimi otvaram mamin ajvar ili slatko od smokvi i osećam se kao kod kuće. Ja sama ne spremam, nemam ni prostora ni vremena, ali kad odem kući u Kruševac, volim da joj pomognem i upijam svaki savet. Za mene je zimnica više od hrane, to je veza sa porodicom. –D.S. (29)

– Mi imamo svoju baštu i za nas je zimnica nešto prirodno. Kad vidite koliko ste truda uložili u proizvodnju, onda hoćete da sačuvate svaki plod. Žena i ja već godinama spremamo sve, ajvar, turšiju, kuvani paradajz, džemove. Ćerka nam je rekla da hoće i slatko od smokvi jer je moderno, pa smo i to dodali. Za nas je to zajednički posao i na neki način radost,okupimo se, radimo, šalimo se i posle imamo šta da jedemo cele zime – Z.L. (55)

– Moram priznati da meni zimnica nije prioritet. Radim puno, dete je malo, i prosto nemam vremena. Kada odem na pijacu i vidim koliko koštaju smokve ili paprika, izgubim volju. Lakše mi je da kupim u marketu gotov proizvod. Nije to kao domaće, znam, ali meni je praktičnije. Volela bih jednog dana da imam vremena za to, jer znam koliko su moja mama i baka tome pridavale značaja – T.M.(37)

– Ja radim zimnicu ali u manjim količinama. Nekad smo imali po 50 tegli ajvara i podrum pun svega, ali danas pravim desetak tegli, samo za dušu. Vremena su drugačija, deca više ne jedu kao mi, sve manje se koristi zimnica. Ipak, ja ne mogu da zamislim da u decembru nemam domaći paradajz ili bar jednu teglu turšije – S.N. (48)

– Ja volim zimnicu, ali samo da jedem, ne i da je spremam. Sestra mi uvek spremi i donese, pa sam ja na dobitku. Iskreno, kad vidim šta sve treba uraditi – oprati, očistiti, ispeći, skuvati, oprati tegle, meni se odmah odbije volja. Ali kad probam domaći ajvar ili slatko od smokvi, shvatim zašto je to sve vredno truda. Samo, ja više volim da neko drugi radi taj posao – N.V. (31)

– Kao penzioneru, meni je zimnica način da uštedim. Kupim sad paprike i paradajz po povoljnijoj ceni, spremim sve i ne moram zimi da plaćam duplo skuplje. Osim toga, znam da je sve domaće, bez aditiva. Jeste posao, ali kad pogledam pune police u podrumu, osećam mir i sigurnost. To je jedna od retkih stvari koja me podseća da još uvek mogu da brinem o porodici – B.G. (70)

– Ja obožavam da pravim slatko. Za mene je to najlepši deo zimnice. Nekad sam radila i po dvadeset tegli od raznog voća, danas manje, ali bar desetak moram. Smokve su mi ove godine bile izazov jer su skupe, ali nisam mogla da odolim. Ajvar gotovo uvek kupim, jer mi je to previše posla. Slatko je moja specijalnost i to volim da poklonim i prijateljima – D.Ž. (59)

– Ja ne jedem zimnicu uopšte. Više volim svežu hranu, voće i povrće, pravim smutije i salate. Jednom sam probala da napravim turšiju, ali je sve ostalo u frižideru jer niko nije hteo da jede. Za moj način života zimnica je suvišna. Znam da mnogi ne mogu bez nje, ali ja sam navikla na drugačiju ishranu -A.M. (23)

Završeni radovi na Istočnoj obilaznici!