Dr Jelena Vukčević iz Trstenika učestvovala u radu Svetskog foruma za demokratiju u Strazburu

Demokratija se brani kulturom

Dr Jelena Vukčević, istoričarka u Muzejskoj zbirci Narodnog univerziteta u Trsteniku predstavljala je Srbiju u radu Svetskog foruma za demokratiju u Strazburu (Francuska)

Dr Jelena Vukčević, učesnica Svetskog foruma za demokratiju 2025, je ove godine, po drugi put, predstavljala Srbiju kao deo delegacije Fondacije BFPE za odgovorno društvo. Njena priča spaja kulturu, lokalnu zajednicu i evropske institucije — i otkriva kako se demokratija živi, brani i menja.

Kako je izgledao vaš povratak na Svetski forum za demokratiju?

– Ove godine sam u Strazbur došla sa više iskustva i jasnijom slikom o tome koliko Forum može da ponudi. Iako je program obiman i intenzivan, osećala sam se kao da sam među ljudima koji zaista žele da razumeju svet oko sebe. Tema „Demokratija u riziku (opasnosti)“ zvučala je kao opomena, ali je atmosfera bila podsticajna — kao da svi zajedno pokušavamo da pronađemo izlaz iz globalnog problema.

Učestvovali ste na panelima. O čemu ste govorili?

– Govorila sam o svom doktorskom istraživanju koje se bavi ulogom ustanova kulture u razvijanju kulturno-turističke ponude, o tome koliko su lokalne zajednice zainteresovane za kulturne programe i kakva je uloga radnika u kulturi. Pokušala sam da pokažem da kultura nije nešto sporedno. Ona je jedan od načina da građani ponovo uspostave poverenje u institucije, jedni u druge, u demokratiju, u zajednički život. Inače, moto tog panela, na kome sam govorila je “Bez kulture, nema demokratije”

Vaš govor trećeg dana Foruma privukao je pažnju. O čemu je bio?

– Počela sam slikom koja je svima poznata — čovek na konju, mač u ruci, spomenik usred grada. To je narativ moći kakav smo decenijama učili. U mom rodnom Trsteniku stoji drugačiji spomenik — Kneginji Milici, državnici, diplomatkinji koja u rukama drži knjigu i krst. Ona je bila snažna, politički mudra, ali simbol njenog života nije osvajanje, već obrazovanjem izgradnja mira i odgovornost. To je bila moja poruka: demokratija ne može da se gradi na istorijskim narativima o ratnim poduhvatima, demokratija se gradi na primerima dobrih vladara i vladarki, primerima dobrih praksi, na primerima izgradnje mira i društvenog dijaloga.

Delegacija BFPE imala je poseban program tokom boravka. Šta biste izdvojili?

– Obišli smo zgradu Evropskog parlamenta — to je za mene bilo snažno iskustvo. Kretanje kroz prostor gde se donose odluke koje utiču na živote miliona ljudi je nešto što te natera da razmišljaš i o sopstvenoj odgovornosti. Lično se zalažem za maksimu: “misli globalno, deluj lokalno”. Drugi dan Svetskog foruma za demokratiju smo proveli u poseti Evropskom sudu za ljudska prava, gde smo razgovarali sa sudijom Matejom Đurovićem. Razgovor je bio izuzetno otvoren i koristan — o tome gde se ljudska prava najviše lome danas i kako evropski sistem reaguje na to.

Šta vam je lično bilo najvažnije u Strazburu?

– Najvažnije mi je bilo da vidim koliko se glasovi lokalnih zajednica mogu čuti na globalnim skupovima. Kada govoriš o malom gradu poput Trstenika, ljudi zapravo čuju jednu univerzalnu priču — o identitetu, o tome kako gradimo kulturu sećanja, kako gradimo zajednicu, kako vidimo uloge žena i muškaraca u istoriji. Shvatiš da demokratija nije daleka ideja, nego svakodnevna praksa.

Kada se sve sabere — šta vas je Strazbur naučio ove godine?

– Da se demokratija tiče svih nas. Svi smo odgovorni za izgradnju društva u kome želimo da žive naši potomci. Kultura je tu najvažniji alat koji imamo. Ako želimo stabilno društvo, moramo graditi nove narative: o ravnopravnosti, o poverenju i o tome da svako mesto, pa i najmanje, ima svoju priču vrednu slušanja.

Živomir Milenković

Nebojša Lapčević laureat nagrade „Slobodan Džunić“ za roman „Sejač“