Reč stručnjaka: Ambalaža za prehrambene proizvode

Pojam ambalaže podrazumeva  sve ono u čemu je roba smeštena, ili materijal kojim je roba omotana odnosno upakovana. Ambalaža ima više funkcija. Ona štiti upakovani proizvod od delovanja spoljašnjih uticaja ali i štiti okolinu od delovanja upakovanih sadržaja. Ambalaža danas predstavlja tzv „tihog prodavca robe“ i važan je deo marketinga

Ambalaža za pakovanje i čuvanje prehrambenih prozvoda mora dodatno da zadovolji sledeće stroge i specifične zahteve: zaštita od delovanja uticaja faktora spoljašnje sredine na upakovani sadržaj, zdravstvena ispravnost, primenljivost na savremenim mašinama za pakovanje, ekonomska, tržišna i ekološka prihvatljivost.

Pri izboru ambalaže treba voditi računa o vrsti i karakteristikama kvaliteta proizvoda, željenom roku održivosti, načinu konzervisanja i uslovima čuvanja. Ove karakteristike utvrđuju se na osnovu sledećih zahteva: da se proizvod obezbedi od rasipanja (gubitka mase), da se proizvod obezbedi od oštećenja, loma i sl., da štiti od spoljne kontaminacije i svetlosti, da je ambalaža otporna na delovanje niskih i/ili visokih temperatura u zavisnosti od tretmana proizvoda (zamrzavanje, pasterizacija ili sterilizacija),  da obezbedi željenu održivost ali i zdravstvenu ispravnost upakovanog proizvoda.

Norme zdravstvene ispravnosti ambalaže propisane su zakonima i pratećim pravilnicima i stalno se pooštravaju. Troškovi pakovanja moraju biti primereni vrednosti upakovanog sadržaja, pri čemu, zaštita proizvoda mora biti odgovarajuća. Nije ekonomski opravdano koristiti skupu ambalažu, ako i jeftinija pruža potrebnu zaštitu. Ambalaža mora biti privlačna, a mora pružiti i sve potrebne informacije o upakovanom proizvodu: naziv, sastav, način upotrebe proizvoda, rok održivosti, cenu i ostale informacija koje su od interesa za kupca. Vrlo često se na ambalaži nalaze i reklamne poruke proizvođača.

Za pakovanje prehrambenih i srodnih proizvoda se u najvećoj meri koristi ambalaža izrađena od: drveta (papirna, kartonska i drvena), metala (limenke, zatvarači, kante, burad), stakla (staklenke, boce, tegle…), polimernih materijala (ambalažni materijali i različiti oblici i vrste ambalaže), kombinovanih materijala (polimerni filmovi sa papirom i metalnim folijama) i metalizovanih i silikonizovanih polimernih filmova i folija (različiti oblici i vrste ambalaže).

Ređe  se koristi i ambalaža izrađena od drugih materijala, najčešće od prirodnih tekstilnih vlakana, keramike i porcelana. Sve gore navedene funkcije i karakteristike ambalaže moraju na kraju biti uklopljene i u ekološke standarde. Teži se smanjenju količine ambalažnih materijala i količine otpada koja od njih nastaje. Pored tradicionalnih ambalažnih materijala, danas se sve više govori o biorazgradivim materijalima proizvedenim iz obnovljivih izvora sirovine, koji se lako razgrađuju pod uticajem faktora životne sredine.

Zakonska regulativa iz ove oblasti je definisana pravnim aktima kao što su:

-Zakon o bezbednosti hrane („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i 17/2019);

-Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS“, br. 19/2017, 16/2018, 17/2020 i 118/2020);

-Pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla, području za obavljanje tih delatnosti, kao i isključenju, prilagođavanju ili odstupanju od zahteva higijene hrane( „Sl. glasnik RS“, br. 13/2020-80) i drugi.

Dragana Andrejić, spec. struk. inž. prehrambene tehnologije, PSSS Kruševac

Foto: Freepik

Pamtenik: Kad Život je bio muzika