Ženska strana istorije: Vera Nikolić atletska kraljica

– Postoje tri grada koja su obeležila moj život. Ćuprija, Zagreb, gde sam srela muža i decu rodila, i Kruševac. Nedavno sam sa Pajom konstatovala da smo najduže u Kruševcu, izjavila je svojevremeno za „Blic“ proslavljena jugoslovenska atletičarka Vera Nikolić, koja nas je zauvek napustila na samom kraju juna 2021. Ona je nekadašnja svetska rekorderka i dvostruka evropska prvakinja na 800 metara, prava hodajuća heroina Lazareve varoši. U Verinu čast Kruševljani su u martu 2022. svečano otvorili veliki mural sa njenim likom na Hali sportova

Priredio: Ivan St. Rizinger

Rođena je u selu Grabovica kraj Despotovca 23. septembra 1948. u porodici kovača Mike Nikolića. U 13. godini pobedila je na jednom školskom krosu u Ćupriji. Tu je zapazio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i predložio joj da zajedno rade.

Dovoljno je bilo samo godinu dana da njen talenat i njegova stručnost daju rezultate. Vera je pobeđivala na krosevima Srbije i Jugoslavije. Bila je juniorka čijim su se rezultatima i još više mogućnostima svi divili.

Sa 16 godina je postala reprezentativka, pa čak i prvakinja Balkana. U septembru 1966. sa nepunih 18 godina učestvuje na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvaja prvo mesto, rezultatom 2:02,8, pobedivši favorizovanu i iskusniju Žužu Sabo. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju.

– U grad smo ušli u otvorenom mercedesu. Možete misliti šta je 1966. godine značio otvoreni mercedes. Na ulice je izašla cela Ćuprija, 15.000 ljudi. Najviše me je fasciniralo ono što su mi priredili drugovi iz kraja. Ulicu gde sam stanovala posuli su cvećem i istakli transparent „Dobro nam došla naša Vera“.

Zbog tog uspeha je dobila naziv Zlatna Vera. Krajem godine je po izboru lista Sport, proglašena za sportistu godine u Jugoslaviji.

Godinu dana kasnije 20. jula 1968. Vera pravi pravu senzaciju na londonskom „Kristal palasu“ i na Svetskom prvenstvu, u okršaju sa najvećom nadom britanske atletike Lilijan Bord, postavlja svetski rekord na 800 m rezultatom 2:00,5.

– Povela sam trku znajući da nemam šta da čekam pošto je ona bila odlična četiristometrašica. Želela sam da nametnem brz tempo, ali prvih 400 metara smo prošle sa sporih 60.08. Onda je počela sumanuta jurnjava do cilja… Srušila sam svetski rekord. Nastalo je pravo oduševljenje čak i među hladnim Englezima. Od sreće pala sam u travu. Ta slika s mojim srećnim brojem 44 brzo je obišla svet, pričala je kasnije.

Na Jutjubu i danas postoji snimak tok spektakularnog dočeka, koji potvrđuje sa kakvom je euforijem primljen veliki uspeh tada vrlo mlade atletičarke. A krajem godine Vera Nikolić je po izboru lista Sport, proglašena i za sportistu godine u Jugoslaviji.

Posle velike euforije koju je podigla ovim rezultatom, želje ljubitelja atletike su porasle i očekivali su da na Olimpijskim igrama u Meksiku osvoji zlato. Vera nije izdržala, podlegla je pritisku i u finalnoj trci je odustala. Posle toga dugo nije mogla da se oporavi. Odlučila je da promeni sredinu i prešla je u AK „Dinamo“ iz Zagreba kod trenera Lea Langa.

Oporavila se i već na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. osvaja bronzanu medalju. Imala je još dva uspeha pre napuštanja aktivnog bavljenja atletikom: na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 1971. osvaja zlatnu medalju a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. osvaja peto mesto sa novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5. Atletiku je napustila 1974.

Nakon što je 1991. godine dobila otkaz na radnom mestu u Skupštini opštine Dubrava u Zagrebu, gde je dotad bila zaposlena i nakon različitih vidova pretnji, privremeno napušta Zagreb i odlazi kod roditelja u Ćupriju sa decom. Nakon toga, muž joj biva uhapšen u Zagrebu na radnom mestu, ali u decembru 1991. godine je razmenjen, pa je i on napustio Zagreb.

Do 2007. godine radila je kao atletski trener u Kruševcu a zatim otišla u penziju. Ima 6 unuka i, kako je često izjavljivala, to je njen najveći uspeh i rekord.

– Postoje tri grada koja su obeležila moj život. Ćuprija, Zagreb, gde sam srela muža i decu rodila, i Kruševac. Nedavno sam sa Pajom konstatovala da smo najduže u Kruševcu. U Zagreb sam otišla sa 20 godina, tamo bila 22 godine a ovde sam već 24 godine. Kao atletski trener sam u Kruševcu počela da radim 1. marta 1992. godine.

Vera je postala Kruševljanka na inicijativu tadašnjeg predsednika opštine Velimira Mihajlovića koji je u novinama pročitao reportažu o svetskoj rekorderki koja živi u garaži.

– To je čovek širokog srca i jako ga volim. Divna osoba. Kada se sve to desilo završila sam u garaži jer nisam mogla da sestru, koja je 22 godine brinula o našim roditeljima, izbacim iz kuće. Velimir Mihajlović je poslao službeni auto po mene i ponudio mi posao jer je bilo u planu da se izgradi tartan staza. Nažalost, atletski stadion je završen tek pre godinu dana ali mi je drago da je Kruševac dobio jedan takav objekat – kaže Vera koja je 15 godina radila kao trener u Atletskom klubu „Kruševac“ i popularisala „kraljicu sportova“ širom Srbije.

Jedina srpska seniorska svetska rekorderka u kraljici sportova i svojevremeno dvostruka prvakinja Evrope na 800 metara, Vera Nikolić – Ćasić, preminula je 27. juna na Institutu za neurohirurgiju u Beogradu. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.