+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Zbog restitucije grad bi mogao ostati bez Kuće Simića?

Zbog restitucije grad bi mogao ostati bez Kuće Simića?

Naslednici jednog od najlepših objekata graditeljske baštine, Kuće Simića, Agenciji za restituciju su još 2015. godine podneli zahtev za vraćanje kuće u njihov posed. S obzirom na to da je kuća opstala u nepromenjenom obliku od vremena nacionalizacije, kao i da stepen zaštite koji uživa nije takav da podrazumeva pravo Grada da nastavi da njome raspolaže, stav Agencije je da se kuća može vratiti vlasnicima

U gradskom Pravobranilaštvu i Narodnom muzeju, pak, tvrde da je značaj ove kuće ogroman i da je važno da ona ostane na kulturnoj mapi grada, pa je Agenciji upućen zahtev da takvu odluku i donese, a da se vlasnici finansijski obeštete. Da li će u tome uspeti, ili će grad ostati bez prostora koji je, kako kažu, upisan u istorijat i kulturni identitet Kruševca, za sada je neizvesno.

Prepoznatljivog izgleda i na istaknutoj lokaciji u gradu, Kuća Simića čuva duh starog, građanskog Kruševca i privlači pažnju brojnih turista. Danas je deo prostora kojim gazduje Narodni muzej, a Zorana Drašković – Kovačević, kustoskinja, kaže da je najveći značaj ove Kuće u tome što ona i u ovom trenutku živi i komunicira sa građanima.

– Kuća Simića nije samo kuća stara 200 godina, već kuća koja je upisana u istorijat grada. Istorijat je važan na papiru, ali još važnije je to što je ona bitna Kruševljanima koji žele da sačuvaju od zaborava staru građansku kulturu koja se polako briše i zamire. Ona je spona između nekadašnjeg i sadašnjeg Kruševca koju treba negovati – objašnjava Zorana Drašković – Kovačević.

Da se Kući Simića nađe nova namena, kaže, deluje nezamislivo.

– Mi smo toliko umreženi u građansku kulturu Kruševca da bi stvarno bilo neobično da se Kuća iskoristi za neke druge svrhe. Ovo je jedna od retkih građevina koja je ostala da svedoči o orijentalnom životu grada i načinu na koji se Kruševac menjao tokom vekova. Sada, kada proslavljamo jubilej grada, moramo da imamo svest o tome koliko nam je naša lokalna istorija važna i da se ponosimo onim što imamo, a Kuća Simića je jedan od najznačajnijih spomenika u našem gradu – kaže ona.

Zašto, ako je već tako, Kuća Simića nije dobila status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što bi osiguralo njeno dalje korišćenje kao važnog gradskog kulturnog prostora, i čiji je to propust, danas je drugo pitanje. Ta činjenica je, međutim, otvorila put za dvoje naslednika nekadašnjeg vlasnika, da zatraže vraćanje kuće u njihovo vlasništvo.

– Kuća Simića je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja, za šta smo podneli dokaze koje nam je dostavio Muzej Kruševac, ali kako nije kulturno dobro od izuzetnog značaja, u Agenciji su našli da ima mesta za naturalno vraćanje tj. vraćanje samog objekta vlasnicima – precizira za KruševacGrad gradska pravobraniteljka Vesna Đurković.r

Prema njenim rečima, postupak restitucije nije završen, a gradsko državno pravobranilaštvo su se usprotivili naturalnom vraćanju i podneli Agenciji zahtev da Kuća ostane na raspolaganju gradu, a da se naslednici novčano obeštete. Ako Agencija odbije njihov zahtev, Vesna Đurković najavljuje pokretanje Upravnog spora, a o tome šta bi se sa Kućom moglo desiti u slučaju da ni on ne da rezultate, naša sagovornica kaže:

— Imaćemo rok od tri godine tokom koga će Muzej nastaviti da koristi objekat, s tim što bi vlasnicima eventualno plaćao zakup. Nakon isteka od tri godine, naslednici bi dobili pravo da potpuno raspolažu tim objektom. Međutim, s obzirom na to da Kuća ne sme da menja svoju spoljašnjost, te da je oduvek po svojoj funkciji bila muzej, po mom mišljenju, ni jedno fizičko lice nema interesa da drži i koristi takav objekat. Zato mislim da, ako se naslednicima on i vrati, nema zakonskih smetnji da objekat prodaju Gradu ili da Muzej nastavi da ga koristi po obligacionom ugovoru, uz naknadu.

Vesna Đurković podseća i da je, iako je Kuća istog gabarita i izgleda kao u vreme kada je oduzeta, Grad za sve ove godine korišćenja mnogo u nju ulagao, naročito u njenu unutrašnjost, tako da se to mora imati u vidu ukoliko naslednici i Grad uspostave obligacioni odnos.

– Da nisu uložena velika sredstva, s obzirom na starost, objekat ne bi mogao da opstane da je ostao u onom stanju kakvom je bio kad je oduzet – navodi ona.

Inače, u Kući Simića se već desetak godina organizuju interaktivne izložbe u kojima učestvuju i građani.

– U Srbiji smo među najpoznatijima po komunikaciji sa lokalnom zajednicom. Mi negujemo veze sa porodicama koje se još uvek sećaju starih vremena, imaju materijale, fotografije, predmete od kojih se potom prave izložbe. Tako su mnogi dragulji iz privatnog poseda postali značajni za muzejsku praksu – objašnjava Zorana Drašković – Kovačević, autorka ili koautorka interaktivnih izložbenih postavki kao što su “Porodični album”, “Da to sam ja”, “To su bili svatovi”, “Hajdemo u planine”, “Štrudla bečka – torta Vasina”… Trenutno se priprema izložba fotografija spomenika Kosovskim junacima, povodom 650 godina Kruševca.

M. Stanković

O Kući

Kuća Simića je sagrađena 1833. godine. Knez Miloš Obrenović je otkupio od begova, braće Frenčević i predao svom kumu Stojanu Simiću.

U ovoj kući je 1935. dogovorena čuvena Miletina buna. Kuća je promenila brojne vlasnike, a sredinom prošlog veka oduzeta je rešenjem o nacionalizaciji od Desanke, Stanislava i Slobodana, naslednika Mileve Radulović. Od 1951. do 1971. u njenim prostorijama bio je Narodni muzej, dok se nije premestio u današnju matičnu zgradu.

Početkom 2000-ih bila je sedište Udruženja slikara amatera Dimitrije Simić. Posle restauracije, Kuća je 2008. godine vraćena muzejskoj primeni. Od tada je u njoj smeštena stalna postavka ambijenta gradske kuće sa početka 20. veka. U prizemnom delu kuće, već deceniju, organizuju se interaktivne izložbe.

Naslednici jednog od najlepših objekata graditeljske baštine, Kuće Simića, Agenciji za restituciju su još 2015. godine podneli zahtev za vraćanje kuće u njihov posed. S obzirom na to da je kuća opstala u nepromenjenom obliku od vremena nacionalizacije, kao i da stepen zaštite koji uživa nije takav da podrazumeva pravo Grada da nastavi da njome raspolaže, stav Agencije je da se kuća može vratiti vlasnicima U gradskom Pravobranilaštvu i Narodnom muzeju, pak, tvrde da je značaj ove kuće ogroman i da je važno da ona ostane na kulturnoj mapi grada, pa je Agenciji upućen zahtev da takvu odluku i donese,…

Review Overview

Rejting korisnika 4.21 ( 9 glasova)

Jedan komentar

  1. Kažete da bi Grad mogao da ostane bez Kuće Simića. Da je bilo pravde Grad je nebi ni imao, odnosno nebi bila oteta vlasnicima. Moramo se odreći komunističkog nasleđa. Ono što je nekome oteto treba da mu se vrati.

Komentari

Vaš email neće biti vidljiv javno.

x

Proveri i

Kovid statistika: Smanjuje se i broj hospitalizovanih u kruševačkoj Opštoj bolnici

Na infektivnom odeljenju kruševačke Opšte bolnice danas je 27 pacijenata sa potvrđenom infekcijom kovid 19, što je jedan manje nego ...

Pribojka nestala u Kruševcu – porodica moli za pomoć

Pejka Radović (62) iz Priboja, nestala je pre tri dana u blizini Pionirskog parka u Kruševcu, preneli su beogradski mediji. ...

Jedinstvo i PPT Trstenik odlučuju o pobedniku Kupa

U sredu se, na stadionu Mladost u Kruševcu, igra finalni meč Kupa Fudbalskog saveza Rasinskog okruga između kruševačkog Jedinstva 1936 ...

Višestrukim dobrovoljnim davaocima krvi uručena priznanja

Povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi danas su na svečanosti organizovanoj u Kruševačkom pozorištu uručena priznanja davaocima koji su do ...

Sve spremno za Noć muzeja

Sedamnaesta po redu Evropska noć muzeja biće održana u subotu, 15. maja, u okviru ovogodišnje manifestacije „Muzeji za 10“. Kao ...