Svetosavski skup USPRS u Kruševcu: „Vratimo dostojanstvo obrazovanju u Srbiji“

U amfiteatru crkve Lazarice, održan je Svetosavski skup Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji je okupio eminentne profesore univerziteta, srednjih i osnovnih škola iz cele zemlje, koji su ovom prilikom dali svoje mišljenje i preporuke, kako bi obrazovanje u Srbiji došlo na mesto koje zaslužuje. Na ovom svečanom skupu, održanom u susret školskoj slavi, zajedničku Platformu za dobrobit obrazovanja potpisali su predstavnici dekana beoradskih fakulteta, Društva direktora škola Srbije, Srpskog istorijskog društva, a upriličena je i dodela Svetosavskih nagrada zaslužnim članovima najvećeg prosvetnog sindikata u zemlji

-Kažu ljudi da ptica koja živi u kavezu se plaši letenja, mi smo se ovde skupili da taj kavez otvorimo i da dozvolimo da obrazovanje nađe svoje mesto u državi Srbiji– pozdravio je prisutne predsednik Unije, Dobrivoje Buca Marjanović, nastavnik iz Kruševca. Na samom početku skupa, ovogodišnjim dobitnicima uručene su Svetosavske nagrade, a laureati su, kako je obrazložila Jasna Jerotijević, potpredsednica Unije, svojim vrednim radom i nesebičnim zalaganjem dali veliki doprinos u radu i afirmaciji organizacije. Nagradu koju je Unija ustanovila 2018. godine, ove godine poneli su: Jasna Janković, nekadašnja predsednica Unije, Ljiljana Miletić, dugogodišnji član glavnog odbora i rukovodilac odbora u Kragujevcu, Dragoslav Radojević, dugogodišnji član glavnog odbora i rukovodilac odbora u Ivanjici i Rodoljub Milutinović dugogodišnji član odbora iz Kragujevca.

-Lepo je biti na Savinom putu, svi smo mi prosetitelji kao što je bio Sava i svi krčimo put kao što je i Sava, ali ispred njega nema puta, put se pred njim rađa. Put moramo da napravimo sami, i uporno smo ga pravili, prethodnih 25 godina- rekla je Jasna Janković, dobitnica nagrade.
Jasna Jerotijević je potom saopštila da Unija smatra da je stanje prosvete u Srbiji takvo da Vlada mora da preuzme punu odgovornost za popravljanje ovog veoma važnog pitanja za društvo i budućnost nacije. Izražavajući svoju zabrinutost za sadašnju situaciju, Unija želi da učestvuje u delu odgovornosti za rešavanje nagomilanih problema, a smatra da se bez aktivnog učešća i pomoći države, stanje ne može popraviti.

-Država treba da preuzme odgovornost za obrazovanje kao delatnost od prioritetnog, javnog značaja, nacije i društva. Neophodno je donošenje nove, jasne i ostvarive strategije u obrazovanju u čijoj izradi je neophodno aktivno učešće svih činioca koji realizuju obrazovne procese u Srbiji. Potrebno je sagledavanje celokupnog obrazovnog sistema od predškolskog, do visokog obrazovanja, kao celine koja će biti efikasna, ekonomična i doprinositi da obrazovanj i vaspitanje budu osnovni pokretač razvoja svakog društva. Potrebna je i izmena planova, programa i standarda, koji se oslanjaju na tradicionalni koncept u obrazovanju u Srbiju. Želimo da se nastavničkoj profesiji vrati dostojanstvo i ugled, a da plate budu 30 do 50 odsto veće od prosečne. Mora doći i do izmene zakonskih regulativa, zaštite integriteta i autoriteta nastavnika. Animiranje učenika za upis na nastavničke fakultete kroz podsticaje za upis, regionalne stipendije kako bi se potom vratili su svoje gradove da žive i rade. Prioritet treba biti i rešavanje stambenog pitanja zaposlenih u obrazovanju, ali i medijska podrška-navela je potpredsednica Unije sve tačke iz Platforme, koju su zatim potpisali, predstavnici dekana beoradskih fakulteta, Društva direktora škola Srbije i Srpskog istorijskog društva.

Roglić: Da nastavnički fakulteti vrate staru slavu

Dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra, podcenjeni položaj nastavnika u društvu, ugrožavanje kvaliteta srednjeg obazovanja, neadekvatni i loši programi, pogrešno formulisani standardi, kao i primetno značajan pad za upis na studijske programe fakulteta namenjenih školovanju nastavnika samo su neki od razloga sunovrata obrazovanja u Srbiji. Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju su održali sastanake na kojima su razgovarali o tome kako motivisati mlade da upisuju nastavničke fakultete.

-Kada smo krenuli u ovu priču krenuli smo od onoga što nas najviše boli, a to je pad studenata, drastično smanjenje koje je primećeno od 2015. i koje se iz godine u godinu nastavlja. Tada smo krenuli u analizu i potragu za razlozima, a od mladih smo saznali da to nisu niske plate, već položaj nastavnika. Ni univerzitetski profesori nemaju visoke plate, ali je tamo sačuvano dostojanstvo i položaj profesora. Strašno je bilo kada su koleginici studenti rekli da su otišli na zamenu u školu i da sada znaju da se tim poslom nikad neće baviti. To je bio signal za nas da je krajnje vreme da se inicira jedna akcija koja bi vratila mesto obrazovanju koje mu je potrebno– rekao je profesor dr Goran Roglić, dekan Fakulteta za hemiju.

Prva tačka Platforme podrazumeva ozbiljnu analizu koliko nastavnika nedostaje i koliko je onih sa nezadovoljavajućim kvalifikacijama. Analiza bi bila urađena po regionima, a zatim bi lokalne samouprava promovisala i davala stipendije svojim učenicima za školovanje na nastavničkim fakultetima.

-Kod nas na nastavi hemije, od tri studenta koja dođu, svi su iz Beograda i nijedan nije motivisan da ode u drugi grad da i živi i radi. Jedini način je da pokušamo da motivišemo stanovnike tih mesta da upisuju nastavničke smerove. A što se tiče plata, naš predlog je bio da plata u prosveti bude od 30 do 50 odsto iznad prosečne plate u Republici Srbiji -ističe Roglić.

Treći segment platforme, bavi se položajem nastavnika u društvu, koji je neprihvatljiv.

-Smatramo da značajno treba promeniti zakonsku regulativu koja je dala silna prava i ovlašćenja deci i roditeljima. Jednostavno, nastavnik mora biti zaštićen. Sve ove stvari mogu da se reše, ali problem koji je najteže rešiti je revizija nastavnih planova i programa u svim nivoima školovanja. Nažalost, naša Platforma, je otišla u Ministarstvo u aprilu prošle godine, zbog nesrećnih događaja u Ribnikaru, naša aktivnost je bila značajno smanjena u tom periodu, i u novembru smo uspeli da zakažemo sastanak sa ministarkom na temu naše platforme. A nakon sastanka opet smo došli u onu nesrećnu situaciju, da su ministarski mandati previše kratki i da nijedan neće da uđe u ozbiljniju reformu prosvete. Na tom sastanku nam je obećano da će do isteka njenog mandata uraditi prvu tačku našeg zahteva, odnosno da će pripremiti analizu nastavnog kadra, po regionima koji nedostaje-naveo je Roglić i dodao da će fakulteti nastaviti saradnju sa Unijom, jer su svesni da ako se dozvoli da se upropaste osnovne i srednje škole, ubrzo će njihov pad pratiti i univerziteti.

Ružičić: Da nastavnici vaspitavaju

Predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, Ivan Ružičić pozdravio je kolege uz reči da o obrazovanju u Srbiji govori samo kada postoje problemi i incidenti, a da to treba da bude nacionalno i patriotsko pitanje kojem društvo treba da se bavi na dnevnom nivou.

-Iz pozicije čoveka koji je svaki dan u školi, vrlo često sebi postavljam pitanje: „Da li je obrazovanje i vaspitanje u Srbiji moguće?“ Znate da smo u poslednjih 15 godina došli do toga da svaki učenik srednje škole ima po sedam časova dnevno, a mi u našim planovima u startu nemamo prostora da realizujemo sve što piše, jer je fizički nemoguće. Takođe, vaspitno-disciplinski postupci vode se po upravnom postupku, advokati se svakodnevno u školama pojavljuju, a mi kao nastavnici treba time da se bavimo i da razdvojimo učenika koji se ponaša ispravno i ispunjava školske obaveze od onog koji to ne radi, jednostavno ih ne možemo izjednačiti, jer kakvu onda poruku šaljemo drugoj deci? Pre par godina jednim mojim ukorom direktora bavio se Ustavni sud Srbije, sama ta činjenica govori da tu nešto nije u redu, jer mi svoju vaspitnu ulogu ne možemo da obavimo. Sistem je tako postavljen-smatra Ružičić.

Kao primer dobre prakse naveo je obrazovanje u Finskoj, gde se nastavnici smatraju visokostručnim kadrom, i koji se tretiraju sa poštovanjem, za razliku od Srbije.

-Položaj nastavnika u sistemu je takav da ih niko ni za šta ne pita. Dostojanstvo nam niko neće dati ako se za njega ne izborimo. Mi dobijamo samo neke oktroisane naredbe i uputstva, a u stvari u dobro organizovanim sistemima nastavnici donose odluke. Mi smo uspeli da dve karike našeg obrazovnog sistema – nastavnike i učenike, eliminišemo, a kažu da je rešenje u policajcima i psiholozima. Mi kažemo da to nije tačno, to je zapravo poraz sistema i svih nas. Rešenje je da se u centar cele priče ne stavi obrazovna administracija, već nastavnici i učenici. Moramo školi vratiti vaspitnu funkciju.

U ime Srpskog istorijskog društva govorio je Goran Vasić, istoričar, potpredsednik ovog društva i nekadašnji direktor Narodnog muzeja u Kruševcu.

-Mi podržavamo ovu platformu, jer smatramo da je obrazovanje jedan od stubova društva. Moramo da se borimo za svoja prava, jer tako štitimo interes države, našu decu, porodicu. Pozivamo i ostala udruženja da podrže platformu kako bi u Srbiji bilo mnogo bolje.

Inače, Svetosavski skup održan je uz Blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa kruševačkog Gospodina dr Davida Perovića, a u ime domaćina okupljenim profesorima se obratio protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, rekavši da profesori treba da slede Savin put, čista obraza i vedra lica, radujući pretke i buduća pokoljenja.

U umetničkom delu programa Himnu Svetom Savi i nekoliko prigodnih pesama odrecitovala je Sanja Ivanović, profesorka razredne nastave iz Kruševca.

Marija Janković