Sve više internet prevara i lažnih oglasa

Broj internet prevara u Srbiji iz godine u godinu raste, kao i iznos novca koji građani na taj način gube. Samo tokom 2022. godine građanima je ukradeno oko osam miliona dinara, naredne godine gotovo duplo više, 15 miliona, dok je u prvih devet meseci 2024. ta suma dostigla čak 54 miliona dinara

Najčešće prevare počinju na društvenim mrežama, putem lažnih oglasa, spozorisanh ponuda i profila koji nude brze kredite, lake zarade ili primamljive nagradne igre. Na meti su i korisnici koji putem SMS poruka dobijaju lažne linkove o pošiljkama, kao i oni kojima se putem poziva iz takozvanih kol-centara nude „sigurne“ investicije ili povoljni zajmovi. Iako su prevare ovog tipa ređe, njihov finansijski obim može biti ogroman, u jednoj međunarodnoj akciji razbijanja lanca prevara otkriveno je da je oko 120 ljudi izgubilo više od 12 miliona evra, a jedan od centara delovao je iz Beograda.

Nadležne institucije podsećaju građane da kredite i pozajmice mogu davati samo banke, institucije elektronskog novca i platne institucije koje su registrovane i navedene na sajtu Narodne banke Srbije. Ponude koje ne dolaze sa tog spiska, a nude brze zajmove, gotovo sigurno predstavljaju neovlašćeno poslovanje sa enormnim kamatama, koje neretko dostižu i nekoliko stotina procenata.

Takve firme često od građana traže obezbeđenje u vidu zaloga, automobila, mašina, pa čak i nekretnina, čime rizik za oštećene postaje još veći. Upozorava se i da građani ne prihvataju da ustupaju svoje račune drugim osobama, jer time mogu postati saučesnici u pranju novca i krivično odgovarati.

U porastu su i prevare kroz lažne investicione oglase koji se šire putem društvenih mreža i video-platformi, pri čemu se neretko zloupotrebljavaju likovi poznatih ličnosti, a pomoću veštačke inteligencije dodaju im se i glasovi. Takvi sadržaji se povremeno uklanjaju, ali se ubrzo pojavljuju novi profili i reklame.

Kao dodatnu meru zaštite, banke sve češće uvode biometrijsku autentifikaciju, potvrdu identiteta otiskom prsta ili prepoznavanjem lica, jer je to jedan od najsigurnijih načina sprečavanja zloupotreba u elektronskom bankarstvu.
Stručnjaci poručuju da građani budu oprezni, da ne veruju u ponude koje zvuče predobro da bi bile istinite i da uvek provere ko stoji iza oglasa ili poruke pre nego što podele lične podatke ili uplate novac.

Bronza za Kruševljanina na Balkanskoj olimpijadi iz informatike