Šta je potrebno da se formira politička stranka?

Kako objašnjavaju naši sagovornici koji su nedavno imali iskustva, za stranku je takođe potrebno i mnogo više dokumentacije, organizacije i kadrovske infrastrukture, dok je za registraciju udruženja građana ili pokreta potrebno uplatiti samo taksu Agenciji za privredne registre od nekoliko hiljada dinara. Još jedna od prednosti zbog koje se mnogi odlučuju da se bar za početak registruju kao pokret, a deluju kao stranka, jeste što na taj način ne podležu nikakvim kontrolama i mogu da primaju donacije čak i iz inostranstva, što je partijama zabranjeno.

Lider nedavno osnovane Levice Srbije Borislav Stefanović objašnjava  da su troškovi za osnivanje udruženja građana gotovo minimalni i iznose nekoliko hiljada dinara i da je potrebno nekoliko ljudi koji će ga registrovati.

– Međutim, da bismo učestvovali na izborima morali smo da se registrujemo kao grupa građana, za šta je potrebno nešto više ljudi i overe u sudu, a troškovi su i za to mali. Stranka, s druge strane, iziskuje mnogo veće troškove i prikupljanje 10.000 potpisa – navodi Stefanović koji najavljuje da će posle izbora Levica Srbije ući u proces formiranja partije.

S druge strane, u Dverima, koja se nedavno registrovala kao stranka, navode za naš list da je glavni trošak u tom procesu overa 10.000 potpisa koja košta 50.000 evra, ali da postoje i drugi sporedni troškovi. Prema njihovim rečima, tu su propratni troškovi tekuće organizacije, održavanje osnivačke skupštine, otvaranje računa i slično.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da se politička stranka osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke.

– Prijavu za upis političke stranke u Registar političkih stranaka podnosi lice ovlašćeno za podnošenje prijave za upis u Registar u roku od 30 dana od dana osnivanja političke stranke – napominju u nadležnom ministarstvu.

Za razliku od “obične” političke partije, za osnivanje stranke nacionalnih manjina potrebno je sakupiti 1.000 potpisa punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije. Samim tim, trošak je deset puta manji, odnosno 5.000 evra. Od 108 registrovanih partija u Srbiji više od polovine, čak 59, manjinskih stranaka, koje inače ne moraju da pređu cenzus od šet odsto da bi ušle u republički parlament. Mnogi pak sumnjaju da pojedine manjinske stranke zapravo i nisu to u pravom smislu reči, već da su tako registrovane zbog jednostavnije i jeftinije procedure.