Reč stručnjaka: Navodnjavanjem i drugim merama protiv suše

-Usled specifičnih uslova za biljnu proizvodnju, koje nam klima nameće iz godine u godinu, evidentno je da poljoprivredni proizvođači u cilju ostvarivanja što boljih prinosa, odgovarajućeg kvaliteta, konstantno moraju da unapređuju i ulažu u poljoprivrednu proizvodnju. Osim u repromaterijal i agrotehničke mere, ulaganja su neophodna i u sisteme za navodnjavanje – navodi Snježana Vujinović, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivedno savetodavnoj i stručnoj službi.

Ona podseća da se klima u Srbiji značajno promenila tokom prethodnih decenija i postala toplija prema svim merenjima. Takođe, svi klimatski modeli predviđaju da će temperature vazduha nastaviti da rastu približno istim tempom do sredine 21. veka te da će potom ubrzati rast.

–S obzirom na veoma visoke temperature vazduha kao i nedostatak padavina, zalihe vlage u zemljištu se ubrzano smanjuju. Deficit vlage u zemljištu značajno utiče na poljoprivrednu proizvodnju jer svako slabije snabdevanje biljaka vodom značajno se odražava na smanjenje prinosa kao i na sam kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu sve je izraženiji i neophodno je prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju vremenskim uslovima, radi dobijanja stabilnih prinosa odgovarajućeg kvaliteta – napominje naša sagovornica.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da prilagode svoju proizvodnju novonastalim klimatskim uslovima, a najefikasnija, ali i najskuplja mera borbe protiv suše je navodnjavanje.

–Zbog toga se sve češće i primenjuju alternativne mere za ublažavanje posledice suše. Ovim merama nije moguće u potpunosti isključiti negativne posledice suše, ali njihova kompleksna primena može doprineti  njihovom ublažavanju. Od tih mera najznačajniji su plodored, predusev, setvena struktura, pravilna obrada zemljišta, đubrenje, malčovanje, izbor sorata i hibrida kraće vegetacije, vreme setve kao i gustina sklopa biljaka, suzbijanje korova, poljozaštitni šumski pojasevi, združeni usevi – objašnjava Vujinovićka.

Dodaje da je potrebno investirati u sisteme za navodnjavanje, ali i urediti kanalsku mrežu radi odvodnjavanja.

–Navodnjavanje se trenutno koristi na oko šest odsto obradivih površina u Srbiji, što je može se reći ispod realnih mogućnosti i stvarnih potreba. Primenom navodnjavanja dobijaju se visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u sisteme za navodnjavanje ukazuje da ovoj agrotehničkoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet. Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodnja hrane i unaprediti razvoj poljoprivrede, kao i prerađivačkih i drugih grana privrede – zaključuje ona.

J.B.