Reč stručnjaka: Prednosti i značaj zimskog oranja

Vremenske prilike ove jeseni otežavaju osnovnu obradu zemljišta. Nedostatak padavina na pojedinim lokalitetima doprinosi smanjenju vlažnosti zemljišta i zato je obrada zemljišta otežana ili još uvek nije ni obavljena. Prednosti zimskog oranja su višestruke, pre svega, odnose se na stvaranje bolje strukture zemljišta usled dejstva niskih temperatura, objašnjavaju stručnjaci.

-Oranjem suvog zemljišta stvaraju se velike grudve, površina zemljišta postaje neravna, što dovodi do neravnomernog sušenja i nekvalitetne predsetvene pripreme u proleće. Oranjem suviše vlažnog zemljišta plastica se kaiša i na teškim zemljištima se kvari struktura zemljišta. Optimalno vreme za obradu je kada je zemljište umerene vlažnosti – navodi Snježana Vujinović, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Na terenu se, dodaje ona, sadržaj vlage može orijentaciono odrediti na sledeći način:

– Zemljište je suvo ukoliko prilikom uzimanja zemlje u ruku, ne može da se formira grudva jer se zemlja osipa. Vlažno je ako se prilikom uzimanja zemlje ona lepi u ruci, a umerene je vlažnosti i optimalno za oranje ako može od zemlje da se forimira grudva u ruci, koja se raspadne prilikom udaru o tlo.

Oranje se, podseća naša sagovornica, ukoliko je moguće, obavlja odmah posle završetka jesenje berbe, a ukoliko poljoprivrednici nisu mogli da obave zimsko oranje na vreme, to ne znači da treba da čekaju proleće.

–Svaki dan ili period lepog vremena treba da se iskoristi. Moguće je i oranje po snegu ukoliko je visina snežnog pokrivača nekoliko centimetara i ako zemljište nije izmrzlo dublje od 5-6 centimetara – precizira ona.

Ističe da su prednosti zimskog oranja višestruke, a pre svega, odnose se na stvaranje bolje strukture zemljišta usled dejstva niskih temperatura.

–U zemljištu se akumulira veća količina zemljišne vlage, a ona je jedan od glavnih uslova što na zasejanim parcelama, gde je obavljeno jesenje-zimsko oranje, imamo bolju mineralizaciju žetvenih ostataka, što utiče na bolje biološke osobine zemljišta. Takođe, oranjem smanjujemo zakorovljenost, jer na površinu izbacujemo korenje korovskih biljaka koji će usled niskih temperatura izmrznuti. Oranjem, zemljište obezbeđujemo vazduhom, što omogućava bolje delovanje mikroorganizama i bolju razgradnju zaoranih organskih ostataka preduseva. To je posebno važno u intenzivnoj proizvodnji gde se smenjuje više kultura u toku godine. Važno je da u pravo vreme obavimo ovu agrotehničku meru jer tako stvaramo uslove da u proleće predsetvenu pripremu zemljišta obavimo lakše, ranije i kvalitenije, a samim time i setvu ili sadnju u optimalnom roku – objašnjava Vujinovićka.

Savetuje da se duboko zimsko oranje odradi na dubini oko 30 centimetara, u zavisnosti od vrste zemljišta, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem se vlaga u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog proleća ili setvu jarih kultura.

–Zimsko oranje je najbolji regulator zemljišne vlage jer se na njivama stvara površinski sloj razoranog zemljišta koji je šupljikav i porozan i na taj način voda koja dolazi do njega padavinama, lakše se upija i akumulira u dubljim slojevima zemljišta. Posle osnovne obrade zemljišta oranjem neophodno je uraditi i zatvaranje zimske braze na dubinu tri do pet centimetara, najbolje bi bilo drljačama. Cilj je da se zemljište zatvori i poravna kako bi se omogućila veća akumulacija vlage, koja će imati veliku ulogu za razvoj mladih biljaka u proleće. S obzirom na to da su vremenske prilike veoma nestabilne i nepredvidive, neophodno je u jesenje zimskom periodu sačuvati što više vlage u zemljišu koja će biti potrebna za narednu vegetaciju. Na taj način omogućava se kvalitetno izvođenje setve jarih kultura, njihovo ujednačeno klijanje i nicanje, što pored drugih agrotehničkih mera u velikoj meri utiče na postizanje visokih prinosa odgovarajućeg kvaliteta – dodaje ona.

J.B.

Foto: S. Vujinović