Okrugli sto o položaju novinara i medija: Nezavidan!

Većina medija u Rasinskom okrugu je u većinskom vlasništvu privatnih lica, tek petina funkcioniše kao medij civilnog društva, plate novinara su za 25 do 30 odsto niže od proseka Rasinskog okruga, mediji u našem okrugu se većinom finansiraju sredstvima sa konkursa za javno informisanje, koje raspisuju lokalne samouprave i državni organi, a prisusustvo oglašivača je minimalno. Sve to upućuje na to da je položaj medija i zaposlenih u njima nezavidan. Ilustrativno je i to što su, na okruglom stolu o trenutnom socijalno ekonomskom položaju novinara i medija u Rasinskom okrugu, na kome su pomenuti podaci saopšteni, učestvovali predstavnici samo tri redakcije, te da se okruglom stolu odazvalo više organizacija civilnog sektora nego medija.

Do navedenih podataka došao je Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac, koji je u okviru projekta „Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu”,  sproveo istraživanje o položaju medija.

– Cilj je bio da istražimo kroz različite modele u kakvom se stanju nalaze mediji u Rasinskom okrugu, kakav je položaj novinara, koliko sredstava se izdvaja za medije, koji su glavni izvori prihoda medija u našem Okrugu. Smatrali smo da je to jako bitno. Novinari se obično bave drugim profesijama, problemima kojih ima u tim profesijama, a najmanje se bave sobom iako smo svesni toga da je situacija u našoj branši poprilično nezavidna – rekao je Slaviša Milenković, predsednik Centra za istraživačko novinarstvo.

Podaci koje je CINK prikupio tokom sprovođenja projekta pokazuju da u Rasinskom okrugu ima 29 registrovanih medija, da se na ovom području oko 120 osoba bavi poslovima vezanim za medije te da prosečna novinarska plata izlosi od 300 do 400 evra.

– Primanja novinara u Srbiji su, prema jednom istraživanju NUNS-a, dosta ispod republičkog proseka, iznose između 300 i 400 evra. Sličan prosek je i  ovde u Rasinskom okrugu, što je nekih 25 do 30 odsto manje od prosečnih primanja na nivou Okruga – naveo je on dodajući da je, inače, prosek Okruga, za desetak hiljada niži od proseka Republike.

Analiza CINK-a je pokazala da je tokom proteklih sedam godina na konkursima za javno informisanje, koje raspisuju lokalne samouprave i Ministarstvo kulture i informisanja, na nivou Okruga dodelje 1,62 miliona evra, što je oko 250 hiljada evra godišnje.

– Naizgled dodeljeno je dosta sredstava, ali treba imati u vidu da je reč o periodu od sedam godina. Takođe, u poređenju sa nekim drugim gradovima to je manje sredstava. Recimo Kruševac ima oko 17 miliona za javno informisanje na godišnjem nivou, dok obližnje Kraljevo izdvaja 23 miliona, Šabac ide na čak 40 miliona. Kada bi se izdvajalo dva odsto budžeta za medije, što su nekad medijska udruženja predlagala Kruševac bi trebalo da izdvoji oko 70 miliona, a od toga smo predaleko – zaključio je on.

Milenković je dodao da je istraživanje pokazalo da su status i primanja novinara na veoma niskom nivou. Dvanaest anketiranih novinara ima mesečnu zaradu do 50.000 dinara, troje ima od 30.000 do 40.000 dinara,  60 odsto njih bi nastavilo rad u ovom poslu, dok bi ostali želeli da promene profesiju.

– Ono što je takođe bitno je da u strukturi prihoda medija upravo novac dobijen na konkursima ima najveći značaj i većina medija preživljava zahvaljujući tim sredstvima, jer je oglašivača jako malo – istakao je on.

Što se vlasničke strukture tiče od 29 registrovanih medija u Rasinskom okrugu, čak 20 je u stopostotnom vlasništvu privatnih lica, dok je pet medija u vlasništvu udruženja građana.

– Mislim da smo dobili dosta dobru sliku o stanju medija i novinarske profesije u Rasinskom okrugu. Ovo je šansa da razmenimo iskustva i da vidimo kakva je situacija, mada svi znamo da nije sjajna – naveo je Milenković.

Predstavnici medija koji su učestvovali na okruglom stolu, kruševačkih novina „Grad“ i portala „KruševacGrad“ te portala „Brusonline“ potvrdili su da se mediji u svakodnevnom radu suočavaju sa brojnim izazovima. Predstavnici nevladinog sektora ukazali su na to da je veoma značajno da mediji što više prostora otvore za formalne i neformalne grupe građana, odnosno za civilno društvo, jer se tako celo društvo menja na bolje. Složili su se sa činjenicom da mediji danas rade u veoma teškim uslovima.

Projekta u okviru koga je CINK sproveo istraživanje sproveden je u okviru Programa malih medijskih grantova, koji finansira ambasada SAD, a administrira Media i Reform centar Niš.

M.S.- J.B.