Kroz stečaj do povoljnije cene?

Ovdašnja pekarska industrija  našla se u predstečajnom postupku, a za socijalni program se odlučuju gotovo svi zaposleni. Istovremeno je u toku postupak privatizacije, koji bi trebalo da bude okončan do decembra, odnosno prvog ročišta u predstečaju. Procenjena cena imovine koja je ponuđena na prodaju je oko 4,5 miliona evra, što je i početna cena u nadmetanju. Mnogim radnicima koji iz nužde uzimaju socijalni program nije jasno zašto u stečaj ide preduzeće koje ima proizvodnju, prihode, opstaje bez državne pomoći    

Pekarska industrija „Branko Perišić“ ušla je u predstečajni postupak kako bi se zaštitila od naplate poverilaca, nakon što joj je državna zaštita prestala 31. oktobra, te kroz privatizaciju, koja je oglašena dan ranije, pokušala da nađe novog većinskog vlasnika, objašnjavaju u poslovodstvu te fabrike.

– To je bio jedini način da se zaštiti račun preduzeća, da možemo da radimo, s obzirom na to da nam je objavljen javni poziv za privatizaciju. Javni poziv  ne sprečava poverioce iz perioda pre restrukturiranja da blokiraju naš račun odnosno da aktiviraju hipoteke – kazao je za GRAD Petar Mihajlović, direktor „Branka Perišića“.

Podsetio je da preduzeće iz perioda pre restrukturiranja, odnosno raskida privatizacije do koga je došlo u martu 2012. godine, ima dugovanja koja sa kamatama iznose oko 1,5 milijardi dinara, dodavši da je kroz predstečajni postupak preduzeće zaštićeno do decembra, odnosno do prvog ročišta, do kada bi trebalo da bude obavljena privatizacija.

POZIV ZA PRIVATIZACIJU U ZADNJI ČAS

Ta pekarska industrija bila je u grupi preduzeća u restrukturiranju za koje je pre kraja maja bio raspisan javni poziv za privatizaciju, te je do kraja oktobra bila pod zaštitom države od naplate poverilaca. Taj javni poziv, objavljen 27. maja, nakon dva produžetka roka za dostavljanje ponuda, poništen je 25. avgusta a  zbog, kako je tada objasnio Mihajlović, očekivanja rešenja Agencije za restituciji po jednom zahtevu. Novi, ponovo prvi javni poziv za prodaju imovine „Branka Perišića“ Agencija za privatizaciju je objavila 30. oktobra.

Navedeno je da reč o prodaji imovine subjekta privatizacije, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, Agencija ima 78,5 odsto, a ostalima pripada 21,5 odsto kapitala. Procenjena tržišna cena imovine koja se  prodaje  je nešto više od 4,5 miliona evra, što je i početna prodajna cena, prijave se podnose do 3., a ponude se otvaraju 7. decembra.

U okviru prodaje imovine te pekarske industrije definisan je, kako je ranije objasnio Mihajlović, funkcionalan paket dovoljan za nesmetan rad proizvodnje, dok će imovinu, koja nije sastavni deo tog paketa, Agencija za privatizaciju prodavati kroz stečaj. Na prodaju se nudi imovina jer je kapital negativan, odnosno obaveze su dva puta veće od vrednosti.

SOCIJALNI PROGRAM IZ NUŽDE

Istovremeno sa uvođenje predstečajnog postupka i raspisivanjem javnog poziva u fabrici se, kazao je Mihajlović, na preporuku Ministarstva rada i Agencije za privatizaciju, sprovodi drugi krug socijalnog programa.

Iz te pekarske industije je nedavno kroz socijalni program otišlo 27 radnika, a od preostalih 167 koji su zaposleni na neodređeno vreme, kako je kazao Vlada Bogdanović, presednik fabričkog sindikata „Nezavisnost“, skoro svi žele da iskoriste socijalni program.

– Radnici su zabrinuti, ne znaju kakva će biti sudbina preduzeća, zato i uzimaju socijalni program. Niko u ovom trenutku ne želi da ostane bez posla – kazao je on.

Mnogima u toj fabrici, međutim, nije jasno zašto u stečaj ide preduzeće koje ima proizvodnju, tržište, prihode, opstaje bez državne pomoći. Spekuliše se da bi, nakon što odu u stečaj, po nižoj ceni i bez radnika, mogao da ih kupi neko iz branše, ko bi na taj način kupio tržište.

PODSEĆANJE

„Branko Perišić“ prvi put je privatizovan je 2005. godine, kada ga je na aukciji za 83 miliona dinara kupio ovdašnji biznismen Božin Milićević. Pekarska industrija tada je zapošljavala 380 radnika. Milićević je 2004. godine kupio Fabriku ulja, na trećem tenderu za 30 hiljada evra. Imena fabrika promenjena su u „Plima pek“ i „Plima M“. Agencija za privatizaciju je početkom 2012. najpre raskinula ugovor o privatizaciji Fabrike ulja, a potom i ugovor o prodaji „Branka Perišića“. Policija je, potom, u martu te godine,  uhapsila 11 osoba, rukovodilaca u firmama tadašnjeg holdinga „Plima“ i povezanim preduzećima  zbog sumnje da su zloupotrebili položaj u procesu privatizacije i protivpravno zaradili oko šest miliona evra. Oni su, prema tadašnjim navodima policije, bili osumnjičeni da su preko svojih preduzeća od 2007. godine do oktobra 2011. godine izvlačili kapital iz privatizovanih preduzeća i tako pribavili protivpravnu imovinsku korist Božinu i Dejanu Milićeviću za više od šest miliona evra, a na štetu privatizovanih preduzeća i Republičke direkcije za robne rezerve.

Viši sud (Specijalni sud) u Beogradu je u junu ove godine, Dejana Milićevića osudio na šest godina zatvora zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. Tada je Sud saopštio i da su na po dve godine zatvora zbog istog dela osuđeni i Miodrag Radenković, Miloš Vukojević i Aleksandar Agatonović. Gordana Užarević osuđena je na 18 meseci. Optužbi da su izvršili krivično delo su, zbog nedostatka dokaza, oslobođeni Milanka Tomić i Bratislav Milosavljević. Prethodno je prema vlasniku preduzeća „Plima M“, Božinu Milićeviću, obustavljen krivični postupak zbog smrti. Navedeno je i da je istom presudom od Dejana Milićevića i Gordane Užarević oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela. Milićević je obavezan da na račun budžeta Republike Srbije uplati više od 38 miliona dinara, a Užarevićka 3,6 miliona dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Osuđeni su imali pravo žalbe pred Apelacionim sudom, a kako je novinama GRAD rečeno u Višem sudu u Beogradu, predmet se od 14. oktobra  ove godine nalazi pred Apelacionim sudom u Beogradu, radi odlučivanja o izjavljenim žalbama.

Nakon raskida prvatizacija „Branko Perišić“ i Fabrika ulja ušli su u proces restrukturiranja. Fabriku ulja su krajem 2013. kroz socijalni program napustili govoto svi zaposleni, a u stečaj je otišla letos.

J.B.