Istraživanje pokazalo: Institucije u Srbiji sve manje otvorene za građane

Na konferenciji “Transparentno ka većoj odgovornosti institucija“ organizacija Partneri Srbija predstavila je rezultate dva istraživanja, koja ukazuju da su institucije u Srbiji među najzatvorenijima u regionu te da je pandemija korone dodatno uticala na smanjenje transparentnosti organa vlasti, posebno kada su u pitanju javne nabavke medicinske opreme i materijala

U okviru Regionalnog indeksa otvorenosti, mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore, Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine, Fondacija Metamorfozis iz Severne Makedonije, zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u tim zemljama.

Posmatraju se transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, svaka od oblasti sadrži niz indikatora. U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, sva ministarstva i 44 organa uprave.

– Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74 odsto ispunjenih svih posmatranih indikatora na trećem mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju je Bosna i Hercegovina sa 21,31 odsto ispunjenosti indikatora, Crna Gora je druga, a najbolje rangirana, kada je otvorenost u pitanju, je Severna Makedonija sa 33,14 ispunjenosti svih kriterijuma – saopštila je organizacija Partneri Srbija rezultate istraživanja.

Ukupna otvorenost kada se posmatraju svi parlamenti sve četiri države, kako je navedeno, pokazuje da su naše dve skupštine (Skupština Srbije i Skupština Vojvodine) najzatvorenije, ispunjavaju 43 odsto indikatora, sledi BIH sa 46, 25 odsto, ispred su Severena Makedonija sa 72 odsto i Crna Gora sa 85odsto, što znači da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.

Kada se posmatra otvorenost vlada ove četiri države, Srbija opet, prema rezultatima istraživanja, zauzima poslednje mesto sa procentom od 38 odsto, dok prvoplasirana Vlada Severne Makedonije ima 82 odsto..

Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji. I u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 odsto indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 odsto svih indikatora.

– Ovo su samo statistički podaci i oni nam zapravo ne govore mnogo, dok ne pogledamo šta to sve naši državni organi ne ispunjavaju od standarda otvorenosti i transparentnosti pa tako: ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta – navedeno je u saopštenju organizacije Partneri Srbija.

Trend smanjenja nivoa transparentnosti, kako dodaju, pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije korone te su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva, koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom.

– Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima. Istraživanja su ukazala i na čestu praksu zaključivanja okvirnih sporazuma, nakon kojih po pravilu sledi zaključenje ugovora o javnoj nabavci, po uslovima definisanim u sporazumu. Tako, iako je u periodu pre pandemije zaključenje okvirnog sporazuma sa samo jednim dobavljačem bio izuzetak, u javnim postupcima analiziranih javnih nabavki materijala za održavanje čistoće, sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala za potrebe Kovid bolnice u Kruševcu, čak 54 odsto njih okončano zaključenjem okvirnog sporazuma sa samo jednim privrednim subjektom – navedno je u saopštenju.

Konferencija u okviru koje su predstavljeni rezultati organizovana je u okviru projekta “Tajnost u oblasti javnog zdravlja”, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).

J.B.