Inspekcija uskoro  kreće u kontrolu neregistrovanih zgrada

Komunalna inspekcija će početkom februara ove godine početi da proverava da li su zgrade upisane u registar stambenih zajednica. One koje to nisu najpre će dobiti opomenu a potom i prinudnog upravnika

Prema rečima Snežane Radulović, načelnice Odeljenja za inpekcijske poslove, predmet inspekcijskog nadzora biće sve stambene zajednice na teritoriji Grada Kruševca koje do trenutka otpočinjanja inspekcijskog nadzora nisu registrovane u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.

S obzirom na to da ni u Kruševcu kao i u ostalim gradovima širom Srbije ne postoje precizni podaci o broju stambenih zgrada, komunalni inspektori će obići sve stambene jedinice na teritoriji grada.

– Krenućemo od zgrade do zgrade,  od ulaza do ulaza i onde gde se utvrdi da zgrada nije upisana u Registar stambenih zajednica, biće pokrenut postupak. Stanari će nakon toga imati određeni rok da izaberu upravnika, profesionalnog ili iz redova stanara, a ukoliko to ne učine u propisanom roku, donosi se rešenje o uvođenju prinudnog upravnika – kaže Radulovićka.

U registar stambenih zajednica , na teritoriji Grada Kruševca, do sada je upisano nešto više od 190 stambenih zajednica, gde su se samo tri  odlučile za profesionalnog upravnika, dok su se svi ostali opredelili za to da posao upravnika obavlja lice iz redova stanara.

U Gradskoj upravi kažu da su građani blagovremeno obaveštavani i pozivani da uđu u proceduru upisa u Registar, odnosno, da registruju stambene zajednice i izaberu upravnika, ali da to ipak mnogi nisu učinili u zakonom propisanom roku (12. decembar 2017), te da novi zahtevi pristižu i dalje, dva do tri dnevno.

Stanari koji su doneli odluku da upravnik bude njihov komšija neće imati obavezu da  ga plaćaju tu uslugu, s tim da zakon ostavlja mogućnost da to ipak bude plaćena funkcija, ukoliko članovi skupštine donesu odluku da njihov komšija dobija nadoknadu za aktivnosti koje obavlja za stambenu zajednicu.

S druge strane, Zakon o stanovanju predviđa da profesionalni upravnik bude plaćena funkcija. Plaćanje njegovih profesionalnih usluga određuje tržište i ugovor koji se zaključuje sa stanarima, a što se trenutno,  u gradovima koji od ranije imaju ovakav vid upravljanja, kreće između 200 i 300 dinara po stanu.

U Gradskoj upravi kažu da bi odluka o tome koliko će  minimalno koštati usluga profesionalnog upravnika trebalo  da bude doneta u narednom periodu, kao i odluka o minimalnoj ceni za redovna i investiciona održavanja.

Inače, u odnosu na poslove koje je do sada obavljao predsednik skupštine stanara, licencirani upravnik će, kao profesionalno lice, imati i dodatne obaveze. Između ostalog, njegov posao će biti  da  prima prijave kvarova i ostalih problema svakim danom u nedelji tokom 24 sata , da na osnovu tih prijava obaveštava nadležne organe o problemu, te da zahteva preuzimanje odgovarajućih mera.

Profesionalni upravnik u obavezi je i da evidentira svaku prijavu sa svim podacima o problemu, da obezbedi izvršenje radova na hitnim intervencijama, te da se stara o održavanju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu. Takođe, u obavezi je da skupštini stambene zajednice predlaže visinu naknade za održavanje zgrade i zemljišta, kao i da stambenoj zajednici najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj o svom radu.

Prema informacijama iz Privredne komore , u Rasinskom okrugu je obuku za profesionalne upravnike zgrada završilo 11 lica, od čega je više od polovine već steklo licencu. Kako nam je ranije rečeno u  resornom ministarstvu , zakonom nije ograničen broj stambenih zajednica kojima će licencirani upravnik upravljati i sve će zavisiti od kapaciteta i spremnosti organizatora upravljanja da na kvalitetan način organizuje upravljanje u svakoj zgradi.