Кроз стечај до повољније цене?

Овдашња пекарска индустрија  нашла се у предстечајном поступку, а за социјални програм се одлучују готово сви запослени. Истовремено је у току поступак приватизације, који би требало да буде окончан до децембра, односно првог рочишта у предстечају. Процењена цена имовине која је понуђена на продају је око 4,5 милиона евра, што је и почетна цена у надметању. Многим радницима који из нужде узимају социјални програм није јасно зашто у стечај иде предузеће које има производњу, приходе, опстаје без државне помоћи    

Пекарска индустрија „Бранко Перишић“ ушла је у предстечајни поступак како би се заштитила од наплате поверилаца, након што јој је државна заштита престала 31. октобра, те кроз приватизацију, која је оглашена дан раније, покушала да нађе новог већинског власника, објашњавају у пословодству те фабрике.

– То је био једини начин да се заштити рачун предузећа, да можемо да радимо, с обзиром на то да нам је објављен јавни позив за приватизацију. Јавни позив  не спречава повериоце из периода пре реструктурирања да блокирају наш рачун односно да активирају хипотеке – казао је за ГРАД Петар Михајловић, директор „Бранка Перишића“.

Подсетио је да предузеће из периода пре реструктурирања, односно раскида приватизације до кога је дошло у марту 2012. године, има дуговања која са каматама износе око 1,5 милијарди динара, додавши да је кроз предстечајни поступак предузеће заштићено до децембра, односно до првог рочишта, до када би требало да буде обављена приватизација.

ПОЗИВ ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ У ЗАДЊИ ЧАС

Та пекарска индустрија била је у групи предузећа у реструктурирању за које је пре краја маја био расписан јавни позив за приватизацију, те је до краја октобра била под заштитом државе од наплате поверилаца. Тај јавни позив, објављен 27. маја, након два продужетка рока за достављање понуда, поништен је 25. августа а  због, како је тада објаснио Михајловић, очекивања решења Агенције за реституцији по једном захтеву. Нови, поново први јавни позив за продају имовине „Бранка Перишића“ Агенција за приватизацију је објавила 30. октобра.

Наведено је да реч о продаји имовине субјекта приватизације, методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, Агенција има 78,5 одсто, а осталима припада 21,5 одсто капитала. Процењена тржишна цена имовине која се  продаје  је нешто више од 4,5 милиона евра, што је и почетна продајна цена, пријаве се подносе до 3., а понуде се отварају 7. децембра.

У оквиру продаје имовине те пекарске индустрије дефинисан је, како је раније објаснио Михајловић, функционалан пакет довољан за несметан рад производње, док ће имовину, која није саставни део тог пакета, Агенција за приватизацију продавати кроз стечај. На продају се нуди имовина јер је капитал негативан, односно обавезе су два пута веће од вредности.

СОЦИЈАЛНИ ПРОГРАМ ИЗ НУЖДЕ

Истовремено са увођење предстечајног поступка и расписивањем јавног позива у фабрици се, казао је Михајловић, на препоруку Министарства рада и Агенције за приватизацију, спроводи други круг социјалног програма.

Из те пекарске индустије је недавно кроз социјални програм отишло 27 радника, а од преосталих 167 који су запослени на неодређено време, како је казао Влада Богдановић, преседник фабричког синдиката „Независност“, скоро сви желе да искористе социјални програм.

– Радници су забринути, не знају каква ће бити судбина предузећа, зато и узимају социјални програм. Нико у овом тренутку не жели да остане без посла – казао је он.

Многима у тој фабрици, међутим, није јасно зашто у стечај иде предузеће које има производњу, тржиште, приходе, опстаје без државне помоћи. Спекулише се да би, након што оду у стечај, по нижој цени и без радника, могао да их купи неко из бранше, ко би на тај начин купио тржиште.

ПОДСЕЋАЊЕ

„Бранко Перишић“ први пут је приватизован је 2005. године, када га је на аукцији за 83 милиона динара купио овдашњи бизнисмен Божин Милићевић. Пекарска индустрија тада је запошљавала 380 радника. Милићевић је 2004. године купио Фабрику уља, на трећем тендеру за 30 хиљада евра. Имена фабрика промењена су у „Плима пек“ и „Плима М“. Агенција за приватизацију је почетком 2012. најпре раскинула уговор о приватизацији Фабрике уља, а потом и уговор о продаји „Бранка Перишића“. Полиција је, потом, у марту те године,  ухапсила 11 особа, руководилаца у фирмама тадашњег холдинга „Плима“ и повезаним предузећима  због сумње да су злоупотребили положај у процесу приватизације и противправно зарадили око шест милиона евра. Они су, према тадашњим наводима полиције, били осумњичени да су преко својих предузећа од 2007. године до октобра 2011. године извлачили капитал из приватизованих предузећа и тако прибавили противправну имовинску корист Божину и Дејану Милићевићу за више од шест милиона евра, а на штету приватизованих предузећа и Републичке дирекције за робне резерве.

Виши суд (Специјални суд) у Београду је у јуну ове године, Дејана Милићевића осудио на шест година затвора због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица. Тада је Суд саопштио и да су на по две године затвора због истог дела осуђени и Миодраг Раденковић, Милош Вукојевић и Александар Агатоновић. Гордана Ужаревић осуђена је на 18 месеци. Оптужби да су извршили кривично дело су, због недостатка доказа, ослобођени Миланка Томић и Братислав Милосављевић. Претходно је према власнику предузећа „Плима М“, Божину Милићевићу, обустављен кривични поступак због смрти. Наведено је и да је истом пресудом од Дејана Милићевића и Гордане Ужаревић одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела. Милићевић је обавезан да на рачун буџета Републике Србије уплати више од 38 милиона динара, а Ужаревићка 3,6 милиона динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Осуђени су имали право жалбе пред Апелационим судом, а како је новинама ГРАД речено у Вишем суду у Београду, предмет се од 14. октобра  ове године налази пред Апелационим судом у Београду, ради одлучивања о изјављеним жалбама.

Након раскида прватизација „Бранко Перишић“ и Фабрика уља ушли су у процес реструктурирања. Фабрику уља су крајем 2013. кроз социјални програм напустили говото сви запослени, а у стечај је отишла летос.

Ј.Б.