Svetski priznat, a naš: Umetnik Raka Milićević, majstor silueta

Radojica Raka Milićević, akademski slikar poreklom iz sela Koševi,  u Ginisovu knjigu rekorda upisan je kao čovek koji je uradio najviše silueta tehnikom psaligrafije za sat vremena. Pored mnogih rekorda, on je iz revolta započeo projekat „Siluete za lepši svet“. Za Raku Milićevića, koji je izrezao više od milion silueta, čuli su ljudi širom sveta, pre svega u Češkoj, ali za njegov rad treba da zna više Kruševljana

Radojica Raka Milićević je rođen 7. januara 1946. godine u Koševima. Prva četiri razreda osnovne škole je završio u Čitluku, a starije razrede u OŠ  „Dositej Obradović“. Nakon završene Industrijske škole „14. oktobar“ kao i Više pedagoške, Raka se seli u Prištinu gde završava likovnu akademiju. Nakon toga je slikao u svom ateljeu u Kruševcu, ali i radio kao nastavnik u osnovnim školama u Kupcima, Laćisledu, Žabaru, Globoderu.

-Jugoslovenska međurepublička zajednica kulture je raspisala konkurs za najlepšu sliku, dobio sam nagradu i tako dobijem od opštine atelje u Zakićevoj ulici u Kruševcu – seća se  on.

Nije dugo ostao da radi kao nastavnik jer je izbačen sa posla, a kako nam je ispričao, zbog toga je imao traumu, stideo se da kaže majci da je ostao bez posla. 

-Toliko sam voleo da radim sa decom u školi. Tada sam radio u Žabaru, i zabolelo me je što mi niko nije otvoreno rekao da sam zakaznio za polaganje, već me je direktor susreo, sa hijenskim osmehom, dok sam čekao autobus i na brzinu me terao da dokument potpišem. Kasnije vidim „Izbaca se Radojica Milićević sa posla zbog nepoloženog državnog ispita“. Kako da polažem kad nisam ni temu dobio niti šta – priča nam on.

Dosta je proputovao. Posetio je Italiju, Francusku, Austriju, Mađarsku, Nemačku, Tunis, Maltu, Katar i mnoge druge države, ali je najveći deo svog života proveo u Češkoj republici, tadašnjoj Čehoslovačkoj, u kojoj je živeo od 1989. godine.

-Česi su mi se dopali još dok sam bio student. Ja nisam čuo da ti ljudi povise glas, i kad se svađaju oni mirno. Tako da sam u Češku, pre svega, otišao zbog ljudi – kaže on.

Iako je svoju karijeru počeo kao slikar, najviše se proslavio siluetama. Psaligrafija je likovna tehnika izrezivanje silueta od papira. On je tu tehniku savladao u potpunosti te je kasnije uspešno rezao siluete sa rukama iza leđa i vezanih očiju. Raka je takođe tvorac tehnika psalitipija 1 i psalitipija 2. Psaligrafija i psalitipija za osnovu imaju grčku reč „psalis“, sa značenjem makaze, ali za razliku od psaligrafije, psalitipija je tehnika pravljenja otisaka od tih silueta koje su isečene makazama.  Jedan od rekorada koje on drži jeste da je napravio papirnu traku dugu 23,8 metara na kojoj je, za manje od 40 minuta, tehnikom psalitipije napravio 53 portreta.

Milićević je 1999. godine za sat izrezao od papira 170 portreta te je to dostignuće zapisano u Ginisovoj knjizi rekorda. Svoj rekord je oborio 2001. godine u Pelhrimovu kada je uradio 215 portreta za sat.

-Za drugi rekord sam stvarno vežbao. Papir sam sam pravio, sušio sam ga u rerni, tako da samo provučem oštre makaze kroz njega, nema štrickanja i gubljenja vremena. Takođe, gubio sam vreme u zameni modela za siluetu, tako da smo morali da postavimo dve stolice, te su moja dva asistenta menjala modele naizmenično, dok ja režem siluetu jednog, drugog zamene – objašnjava  on.

Takođe, napravio je najmanju knjigu silueta, svega 1,3 sa 1,3 milimetra, za koju je 2005. godine dobio sertifikat o ostvarenom svetskom rekordu za najmanju knjigu psaligrafskih portreta. U ovoj knjizi se nalazi 7 silueta poznatih ličnosti. Jedna takva knjiga je danas u muzeju u Češkoj dok je drugu sam čuva.

-Napravim ja tu knjigu, i ispadne mi ona na pod, sat vremena sam je tražio i ne mogu da je nađem. Našao sam je i ona je sad u muzeju, a ja sam uradio novu i nju zalepim da je ne izgubim –priča naš sagovornik.

Jedan od njegovih rekorda je najbrža psaligrafska izložba. Kao deo izložbe muzeja „Rekorda i kurioziteta“ u Pelhrimovu, on je za sat vremena izrezao 12 portreta 11 poznatih ličnosti među kojima je i Novak Đoković, gledajući u likove prikazane na računaru. Siluete su potom zalepljene u nosač na kojem su bili i citati ovih poznatih ličnosti te je time stvorena originalna izložba.

Milićević ima 25 sertifikata o svojim dostignućima, a objašnjava da je rekordima počeo iz revolta. Naime, njegov asistent je vrlo uspešno prodavao Rakine siluete, bolje od ostalih asistentata, i kada ga je jednom osluškivao da vidi na koji način on uvek proda svaku siluetu, načuo je asistenta da kaže: „taj umetnik je najlepši na svetu, on je upisan u Ginisovoj knjizi rekorda“,  a video je da mu se kolege smeju iza leđa. 

-Mene je to naljutilo. Pitao sam ga zašto laže narod, tada nisam bio u knjizi rekorda. Uhvatim ga za rukav, kupimo Ginisovu knjigu da vidimo rekord, za siluete niko nije radio. Pozovemo agenturu koja sarađuje sa Ginisom, sutradan je došao agent i organizovali smo, došli su sa 4 kamere i posvetio sam se obaranju rekorda – opisuje nam on.

Mnogo domaćih i svetskih poznatih ličnosti je poziralo Raki Milićeviću. Češki predsednik Vaclav Klaus, pesnikinja Desanka Maksimović, pesnici Dobrica Erić i Miroslav Antić, japanska princeza Masoko, francuski glumac Žan Pol Belmondo, nekadašnji ministar pravde Vladan Batić i mnogi drugi.

Nisu samo rekordi nastali iz revolta, već i njegov životni projekat, „Siluete za lepši svet“. On je radio u starom gradu u Pragu i najednom su svi slikari otišli sa ulice ali je Raka ostao. Naime, više nije bilo dozvoljeno raditi na ulici u starom gradu i njegovom asistentu su napisali kaznu zato što je prodavao siluete, međutim silueta je bila poklonjena, nije bila prodata. Kada je otišao da pita zašto je kažnjen, rekli su mu da je to zato jer je prodavao siluete. Kada je rekao da je siluetu poklonio, zabranjeno mu je i da ih poklanja. On je rešio da siluete radi iz revolta, jer je od silueta izdržavao svoju ženu i decu. Sutradan dok je iz revolta radio siluete milicioner ga je ponovo potapšao po ramenu i uputio ka opštini.

-Pozvali me u opštinu, ja zakucam na vrata. Pitaju me zašto još uvek radim kad sam već kažnjen, a ja impulsivno kažem „za lepši svet radim“ i nasmejem se. Zapretiše mi da će da me kazne jer im se smejem. Ali ja se nisam njima smejao, ja sam se radovao jer sam otkrio zašto ja radim. Ja radim za lepši svet – priča nam je on.

Projekat „Siluete za lepši svet“ jeste pravljenje silueta koje se ne naplaćuje novcem, već kada on uradi nekom siluetu on za uzvrat traži citat, može biti i pozajmljen, ali bitno da je došao od te osobe. 

-Jedna žena me je pitala kojim stilom radim, ja sam rekao: „Duhovnim, ja uradim portret, a Vi ga produhovite porukom za svet“ – kaže on.

Ove siluete sa citatima je pre svega skupljao u Češkoj, ali i širom sveta, te neke od poruka koje ima su napisane na arapskom i kineskom jeziku.

Jednom, kada je putovao vozom od Beograda do Budimpešte, rekao je kondukteru da kaže svim ljudima ako hoće siluetu da dođu kod njega. Kada ga ljudi pitaju „majstore, vi stvarno radite bez para“ on im odgovara „jedino tražim poruke koje neko ima da poruči svetu“.

Milićević ima suprugu Čehinju, dva sina i ćerku. Suprugu je upoznao kada je imao 45 godina, ona je bila jedna od njegovih asistentkinja i imala je samo 18 godina. Danas živi u Koševima tokom leta, u kući svoje majke. Kada postane hladnije on se seli u Češku u svoj stan, gde živi sa suprugom i troje dece.

U Koševima u Rakinoj rodnoj kući je galerija njegovih radova, fotografija iz njegovog života, ali i života njegovih predaka. Od svoje rodne kuće, on planira da napravi atelje, gde će svoje radove jednog dana izlagati on, ali i njegovi sinovi i učenici.

Lazar Simonović

„Spontanost je u životu najlepša“

Jednom prilikom, Raka je u holu izrezivao siluete, vežbajući za televizijski program kao deo jedne akcije. Voditelj tog programa Petr Rihli (Petr Rychlý) ga je posmatrao dok radi. 

-Prilazi on meni u holu i kaže „Ja sam Rihli“, a „rihli“ ujedno prevedeno sa češkog znači i brzi, ja mu odgovaram „E, pa ja sam još brži“ na češkom i pružam mu ruku. On se hvata za stomak od smeha – ispričao je Raka.

„Ti, Rako, znaš arapski“

Grupa umetnika, i među njima Raka Milićević su otišli u Katar kao deo projekta, da obogate novi katarski grad Perla. Grupu je činilo mnogo umetnika iz Evrope, ali i njih petorica iz Praga. Niko od njih nije govorio jezik, u jednom trentku Raka je video tri Arapa, te im je prišao.

-Kažem im: „Hajdete ovamo da Vam uradim portret“ na srpskom. Dolazi čovek iz obezbeđenja i kaže mi „Bravo, ti si jedini umetnik iz ove grupe koji govori arapski“. Ja sam bio zbunjen, ali sam onda shvatio da su arapski i turski jezik veoma slični, tako da je ovaj iz obezbeđenja mislio da je moj srpski zapravo arapski – rekao je Raka kroz smeh.

Vreme koje su Srbi proveli pod Otomanima, imalo je uticaja da srpski jezik nije sličan samo češkom koji on odlično zbori, već da ima sličnosti i sa arapskim.

 Umalo da postane „falsifikator“

Kada je bio ovde u Srbiji prišao mu je neki čovek, pitao da li je umetnik i pitao ga da mu uradi dinastiju Karađorđevića i da ne pita koliko košta. 

-Rekao sam mu da ćemo da se dogovorimo sledeći put kad se vidimo i za cenu i vreme, jer tada sam bio umoran. Nakon nedelju dana čitam uhvaćen čovek koji je organizovao grupu lopova koji su potkradali muzeje, a ubacivali falsifikate – objasnio je on.

Raka je tada odahnuo jer je sasvim slučajno mogao da učestvuje u produkciji falsifikata.