Svetski dan lastavica – simbol dolaska proleća

Svake godine, 18. marta, obeležava se Svetski dan lastavica, ptica koje se vekovima povezuju s prolećem i radošću. Lastavice su poznate kao vesnici proleća, jer se nakon duge migracije vraćaju u svoje prepoznatljive domove – staje, tavane i seoske kuće, gde ponovo grade ili obnavljaju svoja gnezda. Ovaj dan podseća na značaj očuvanja ovih ptica i njihovog prirodnog staništa.

Lastavice su kosmopolitska grupa ptica, što znači da nastanjuju gotovo ceo svet – prisutne su na svim kontinentima osim Antarktika. Veruje se da su ove ptice poreklom iz Afrike, jer upravo tamo živi najveći broj vrsta. Danas je poznato 75 različitih vrsta lastavica, a one se mogu naći u različitim klimatskim uslovima, od tropskih do umerenih predela.

One su selice, što znači da svake godine prelaze ogromne distance u potrazi za toplijim krajevima. Njihova prosečna brzina leta iznosi 30-40 km/h, ali mogu dostići i neverovatnih 50-65 km/h kada im je potrebna veća brzina. U jesen kreću ka Africi, gde provode zimu, a na proleće se ponovo vraćaju u Evropu i Aziju, često na ista mesta gde su prethodne godine imale gnezda.

U mnogim kulturama smatrane su srećnim pticama i simbolom nade. Posebno su bile važne u slovenskoj mitologiji, gde su bile povezane sa Vesnom, boginjom proleća i mladosti.

Stari Sloveni verovali su da lastavice donose sreću i zaštitu domaćinstvu u kojem se nastane. Smatralo se dobrim znakom kada lastavice sviju gnezdo ispod krova kuće. One su bile toliko cenjene da ih nikada nisu lovili, za razliku od drugih ptica. Njihova prisutnost u dvorištu značila je plodnost, napredak i mir. U nekim narodnim pričama veruje se da će onaj ko sruši lastavičje gnezdo biti nesrećan, jer lastavice donose blagostanje porodici kod koje borave.

Imaju ogroman značaj za ekosistem, jer se hrane insektima, uključujući komarce, muve i druge štetočine. Njihova prisutnost pomaže u prirodnoj kontroli broja insekata, čime doprinose očuvanju ravnoteže u prirodi.

M.M.

Foto: Freepik