Sugrađanke: privrednice, umetnice, aktivistkinje – Položaj žena bolji, ali nedostaju suštinske promene

O položaju žena u društvu, odnosno o tome koliko se on promenio tokom proteklih dvadeset godina i gde smo danas, na Međunarodni dan žena za KruševacGrad govore sugrađanke, privrednice, umetnice, sportistkinje, aktivistkinje.

Slažu se u oceni da se u poslednje dve decenije položaj žena u društvu donekle poboljšao, da je na društvenim, privrednim, političkim položajima više žena nego ranije, ali da se istovremeno društvo i država pitanjem rodne ravnopravnosti ne bave sistemski i sistematski te da je pred svima nama mnogo izazova. Istovremeno, feministkinje ovog Osmog marta pozivaju na zaustavljanje ratova u Ukrajini, Jemenu, Siriji, kažu stop patrijarhatu, stop ubijanju ljudi u ime profita.

-Danas je mnogo više školovanih i obrazovanih žena. Dosta je uspešnih žena, u raznim  delatnostima, koje znanjem i radom doprinose  opštem napretku društva.  Mada neka istraživanja kažu da  je mnogo manje žena na rukovodećim mestima nego muškaraca,  moj je utisak da je  danas,  ipak, mnogo više žena na značajnim i odgovornim pa i rukovodećim pozicijama u društvu nego što je to bilo pre dve decenije.  Žene su pokazale da su stručne, vredne, radne, organizovane, posvećene poslu, odgovorne – kaže, odgovarajući na naše pitanje, direktorka preduzeća „Hemofluid“ Jelica Đurović Petronijević.

Kućni poslovi i porodične obaveze su, međutim, kako dodaje, oblasti u kojima nema mnogo pomaka, u kojima žene nisu uspele da se izbore za veću ravnopravnost.

–Zaposlenim ženama danas nije lako. Postavile su lestvicu visoko, a treba uskladiti  lične ambicije za usavršavanje i napredak u karijeri sa obavezama majke, supruge, domaćice. Ako želimo zdravu, jaku i stabilnu porodicu, koja je osnov jake i stabilne države, onda svi, pojedinci, država, društvo, treba da se potrude da ženama, koje su stub porodice i društva, pomognu – ističe naša sagovornica.

Smatra da pre svega treba otkloniti svaki oblik diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, da majčinstvo ne sme bude prepreka i da vrtići treba da budu dostupni svima. Posebnu pažnju, dodaje, treba obratiti na porast nasilja nad ženama, a država  mora da preduzme sve što je u njenoj moći da zaštiti žene od nasilnika.

–Budite ambiciozne, uporne i hrabre da ostvarite  sve svoje snove. Srećan 8. mart – poručuje Jelica Petronijević Đurović.

Aktivistkinja Ana Tomić, članica kruševačkog Edukativnog centra, smatra da se u protekle dve decenije, kada je reč o položaju žena u javnoj i privatnoj sferi, nisu dogodile suštinske pozitivne promene. Umesto da to potkrepi nizom egzaktnih podataka i istraživanja, ona pita:

–Ko teže pronalazi posao? Ko najčešće radi slabije plaćene poslove? Ko podnosi najveći teret poslova u domaćinstvu? Ko manje učestvuje u donošenju odluka ? Ko je najčešće izložen seksitičkim komentarima? Nije potrebno da pretražujete vesti na internetu, dovoljno je da se osvrnete oko sebe – na osnovu primera iz okruženja, dobićete uniforman odgovor na ova pitanja. Ako posmatramo žene iz dodatno ranjivih grupa (ruralna područja, manjine) slika dobija nove (tamnije) nijanse sive, zato što su one u još lošijem položaju od žena iz opšte populacije.

Ona ističe da uloga medija može biti ključna za podsticanje pozitivnih promena, ali kaže i da se to neće dogoditi bez medijskih sadržaja koji problematizuju rodnu neravnopravnost, što je u ovom trenuku, izuzetno retko.

Umetnica Kaća Dimitrijević, koja rukovodi Alternativnim kulturnim centrom „Gnezdo“, kaže da, kada je reč o položaju žena, ne možemo govoriti o nekoj ujednačenoj promeni koja se svuda odražava na identičan način, da postoje velike razlike, a da mi, kao društvo, imamo još mnogo posla na tom polju.

– U zadnje dve decenije sigurno da se više govori o problemima sa kojima se žene suočavaju na tržištu rada, o nasilju u porodici, neplaćenom radu u kući, položaju žena na selu, ali ne postoje neke suštinske razlike. Barem ih ja ne vidim. Izostaju sistemska, planirana i promišljena edukacija stanovništva i sankcionisanje ponašanja koja podstiču diskriminaciju. Rodna ravnopravnost postala je bojno polje između muškaraca i žena, potpuno pogrešno i potpuno promašeno. Od samog nadanja nemamo koristi, pa je najbolje da se svi potrudimo da se bolje razumemo i da ne prođu još dve decenije dok prihvatimo da su ženska prava ljudska prava – poručuje ona.

Utisak Mirele Milojević, predsednice Sportskog društva za decu i omladinu sa posebnim potrebama „Palestra“, je da žene u savremenom svetu jesu ravnopravnije, spremnije da se bore za sebe i svoje ideale, ali da kao problem ostaje uspostavljanje ravnoteže između poslovnih i porodičnih obaveza.

–Izbalansirati dve oblasti nije ni malo jednostavno, potrebno je da imaju dozu smelosti koja povlači i ogromnu odgovornost. To sve zavisi od žene do žene, od njihovog vaspitanja, želje i ambicija. Treba biti samouverena, hrabra i istrajna, ulagati u sebe, svoje znanje i veštine. U poslovnom svetu žene su podjednako dobre kao muškarci, sve više imamo žena koje su treneri u raznim sportovima, vidi se da se tu izjednačavamo. Nikada ne treba odustajati od svojih snova, gde ima ljubavi i inspiracije ne prostoje nepremostive prepreke – zaključuje naša sagovornica.

Dugogodišnja aktivistkinja u borbi za prava žena, Snežana Jakovljević, predsednica kruševačkog Udruženja žena „Peščanik“, ističe da je 8. mart za feministkinje izuzetno važan datum jer se tada podsećamo i slavimo prethodnice, žene, među kojima su i one, koje su životom platile ovo što mi danas, kao žene, imamo, barem u većem delu sveta: pravo na obrazovanje, na rad, na izbor, na zdravstvenu zaštitu.

– To je, istovremeno, dan kada nastavljamo da svojim marševima i svojim glasovima krčimo put, kojim će koračati buduće feministkinje i širimo prostor, kojim će odjekivati glasovi budućih borkinja za bolji svet. Feminizam, kako kaže Dale Spender, australijska feministkinja, nije vodio ratove, nije uništavao, nije rušio, ni ubijao ljude… Njegove bitke bile su za pravo glasa, za obrazovanje, za socijalnu sigurnost, za bolji život žena i dece – navodi ona.

Poručuje da feministkinje, u trenutku kada, jedva nešto više od dvadeset godina nakon rata na Balkanu, imamo novi rat na tlu Evrope, na Osmi mart, izražavaju solidarnost sa građanima i građankama Ukrajine i mirovnim aktivistkinjama i aktivistima Rusije i Belorusije, koji ustaju protiv dikatorskih režima u svojim zemljama:

–Mi, građanke i građani na ovim prostorima, znamo ko u ratu trpi, preko čijih leđa se rat prelama i ko oseća najveće posledice rata. Mi, žene na ovim prostorima, znamo šta znači biti silovana, tučena, nipodaštavana, obespravljena i siromašna. Na Osmi mart, feministkinje dižu glas i kažu stop ratu u Ukrajini, u Jemenu, u Siriji, stop patrijarthatu, stop ubijanju ljudi u ime profita.

J.B.

Naslovna ilustracija:  Avel Chuklanov on Unsplash