Srbiji fali 10.000 IT stručnjaka
Postavljeno: 13.01.2016
Iz Srbije je prošle godine izvezeno softvera u vrednosti od 350 miliona evra. I dok IT sektor beleži konstantni rast, kompanije kažu da im je potrebna radna snaga, ali da nemaju koga da zaposle. Traže od države da omogući fakultetima povećanje upisnih kvota kako bi se obrazovalo više IT stručnjaka.
Al Jazeerina ekipa je posetila je novosadsku IT kompaniju Execom, koja je od startapa sa tri radnika u 17 kvadratnih metara za 15 godina postala kompanija s više od 100 zaposlenih. Posao kod njih nisu našli samo mladi iz Srbije, kažu, već i stručnjaci iz inostranstva.
“Izvozimo pamet, a uvozimo pare, koje trošimo u Srbiji svi. Sprečavamo odliv mozgova iz Srbije time što ljude adekvatnim platama i uslovima života zadržavamo da žive ovde i čak više od toga. Uvozimo mlade i inteligentne ljude, koji žele da dođu i da žive ovde. I njima se jako sviđa” – objašnjava Petar Ulić, direktor Execoma.
Novi Sad, kažu, postao je prestonica IT sektora u Srbiji. Većina ljudi zaposlenih u ovom sektoru, njih gotovo 3.500, radi u tom gradu. Godišnje uprihoduju više od 100 miliona evra.
“Pre pet godina smo se poredili aktivno sa malinama po izvozu, a sada već sustižemo izvoz kukuruza iz Srbije. Definitivno je to industrija koja raste i ima ozbiljan potencijal za dalji rast” – ukazuje Milan Šolaja iz Vojvodina ICT Clustera.
Za jednog programera u redu čeka 5 firmi
Ipak, stolice ispred računara ostaju prazne, jer Srbija nema dovoljno IT stručnjaka. Profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Vojin Šenk kaže kako bi se u ovom trenutku odmah moglo zaposliti 10.000 IT stručnjaka.
“Ti ljudi bi generalisali i nove potrebe i uskoro bi opet bila nestašica. Jednostavno, na svetskom nivou je jako velika nestašica ljudi koji bi mogli da sednu za računar. Ne da se igraju, ne da gledaju Fejsbuk, nego da na njemu nešto korisno naprave” – napominje Šenk.
“Činjenica je da samo u našoj branši na jedno otvoreno radno mesto nemate 50 upita, nego za jednog kvalitetnog programera imate četiri-pet firmi koje stoje u redu kod njega. Nema nezaposlenog dobrog programera u Srbiji” – uvjerava Petar Ulić.
U Srbiji se godišnje gotovo 3.000 ljudi prijavi na računarske smerove. IT stručnjaci traže povećanje kvota, jer postoji velika zainteresovanost za te studije. Ocenjuju da bi se, poput Rumunije, u Srbiji godišnje moglo upisati 7.000 studenata, budućih programera.
“Više smo nego raspoloženi da imamo veći broj IT stručnjaka. Svaki fakultet samo treba da obezbedi veći broj kvalitetnih nastavnika i imaće veće kvote. To tako funkcioniše. Ono što nikome nije u interesu je da se poveća broj IT stručnjaka, a da to bude nauštrb kvaliteta. Onda ništa nismo uradili” – kaže Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.
Uči se od malih nogu
“Da bismo imali još više ljudi, moramo da promenimo školstvo na nižim nivoima. Moramo ljude spremiti da razmišljaju na određeni apstraktni način. Moramo ih naučiti da razmišljaju” – dodaje profesor Šenk.
Tehničkim fakultetima nedostaje i prostor.
“Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu postoje ljudski kapaciteti za dosta veći broj studenata, ali nemamo fizičke kapacitete. Došli smo do toga da nam, prosto, zidovi nedostaju da bismo više ljudi obrazovali” – upozorava Šolaja.
Iz Vlade Srbije poručuju da će 2016. biti godina u kojoj će početi reešavati problem kvota, ali i prostora tehničkih fakulteta. Međutim, ne pojašnjavaju u kojem roku, piše Al Jazeera Balkans.