Pokrenuta kampanja za zaštitu reka i jezera

Povodom „Meseca voda“ (decembar), Udruženje za edukaciju , ekologiju i energetiku „3e“, Mreža inspektora Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) , pokrenuli su kampanju u okviru koje će zainteresovani građani, privreda i organizacije civilnog društva moći da nominuju predloge za zaštitu vodnih resursa. Kampanja je deo projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ koji, uz finansijsku podrušku USAID, sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike

Kako se navodi u saopštenju koje je NALED prosledio medijima, partneri na projektu pripremaju analizu stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji koja je kao potencijalna rešenja već identifikovala saradnju privrede i lokalnih samouprava na izgradnji pogona za prečišćavanje, usaglašavanje propisa i jačanje inspekcijskog nadzora, te mapiranje svih direktnih ispusta otpadnih voda u reke i kanalizaciju.

O tim i drugim potencijalnim unapređenjima zaštite voda razgovaralo se na juče održanom vebinaru za privredu, posvećenom pravilniku koji će obavezu izveštavanja o ispuštenim vodama proširiti sa trenutno oko 860 na 4.500 preduzeća.

Naredna onlajn radionica sa predstavnicima referentnih laboratorija za ispitivanje kvaliteta voda planirana je za 15. decembar, na poslednjoj (23.decembar) će biti predstavljena analiza i preporuke dobijene kroz javno privatni dijalog, dok će finalna analiza biti dostavljena javnosti i institucijama po završetku kampanje.

– Tokom kampanje „Mesec voda“ želimo da upoznamo privrednike sa najboljim praksama koje će im pomoći da usklade poslovanje sa propisima. Evropska regulativa propisuje da preduzeća koja ispuštaju otpadne vode moraju da do 2025. svoje emisije usklade sa propisanim vrednostima i reše problem prečišćavanja. Dotad je potrebno da izrade akcioni plan prema kome će postepeno smanjivati količinu zagađenja i o tome izveštavati nadležne institucije. Uz to, važno je da unapredimo inspekcijski nadzor kroz eventualno spuštanje nadležnosti na lokalni nivo, jer poštovanje propisa u ovoj oblasti kontroliše samo šest republičkih inspektora – kaže Srđan Gajić, predsednik Udruženja za edukaciju, ekologiju i energetiku .

Prema podacima Udruženja “3e”, u Srbiji prečišćava između 5 i 10 odsto voda, a od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara godišnje, najveći deo dolazi iz domaćinstava, od kojih je manje od dve trećine priključeno na kanalizaciju, te industrija koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, u prošloj godini ispustila 119 miliona kubika.

Veliki problem u ovoj oblasti, kako ističu u tom udruženju, predstavlja nepoznavanje propisa i slaba komunikacija privrednika i lokalnih samouprava, a imajući u vidu velika ulaganja koja očekuju oba sektora, bolja saradnja je neophodna kako bi se došlo do najboljih rešenja za prečišćavanje i komunalnih i industrijskih voda.

Kako se navodi u saopštenju, veliki deo problema mogu da reše i lokalne samouprave, razvojem svojih pogona. Naime, u proteklih nekoliko decenija izgrađeno je nešto više od 50 postrojenja od kojih je u funkciji oko 30, a tek desetak radi po najvišim standardima. Gradovi i opštine sa lokalnim pogonima imaju veću prednost u privlačenju ulaganja, jer investitorima štede milionske iznose na razvoju sopstvenih kapaciteta.

Kako bi uspešno prikupile otpadne vode i usmerile ih u pogone za prečišćavanje, pored 1,5 milijarde evra, koliko je neophodno za postrojenja, lokalne samouprave moraće da ulože i 2,5 milijardi u obnovu postojeće i izgradnju nove kanalizacione mreže. To bi , kako se navodi, pomoglo da se poveća broj domaćinstava koja su obuhvaćena nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda, a kojih je tek nešto više od 10 odsto.

Zainteresovani građani, privreda i organizacije civilnog društva koji žele da nominuju svoje predloge za zaštitu vodnih resursa, to mogu učiniti putem sajta jpd.rs .