Otvoreni dijalog industrije i konzorcijuma

Na zahtev privrede Rasinskog okruga, PKS RPK Kruševac, Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju, u sali PKS RPK Kruševac, organizovan je otvoreni dijalog industrije i konzorcijuma, kojeg čine više operatera industrijskog i opasnog otpada sa konsultantima iz oblasti zaštite životne sredine.

Na sastanku je predstavljena dobra praksa u zbrinjavanju opasnog industrijskog otpada i izneti su predlozi rešenja za sprovođenje zbrinjavanja opasnog otpada sa područja Rasinskog okruga.

-U zadnjih desetak godina došlo je do velikih investicija u privredu i industriju Srbije i celog Rasinskog okruga, i to je dovelo do povećanja industrijskog otpada. Danas je organizovan javni dijalog svih zainteresovanih strana u cilju pronalaženja najboljeg rešenja za zbrinjavanje tog nastalog otpada u cilju zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Ceo taj otpad treba da se zbrine na način koji će zadovoljiti najsavremenije metode ili da se reciklira. Ako ne uspe da se reciklira, on će ići na spaljivanje. Pojedine kompanije imaju problema sa nalaženjem pravih operatera koji će taj otpad zbrinuti. Mi smo danas doveli konzorcijum operatera na osnovu zahteva kompanija iz Rasinskog okruga, i na osnovu toga će se vršiti plan zbrinjavanja tog otpada. Suština ovog sastanka je naći pravi način za zbrinjavanje otpada sa teritorije Rasinskog okruga. Ono što posebno opterećuje Kruševac je postojanje istorijskog otpada. Najteža situacija je u hemijskoj industriji „Župa“, gde postoji velika količina žive. Prošle godine je privredna komora Srbije, zajedno sa hemijskom industrijom „Župa“, pokrenula je inicijativu za potpisivanje minamata konvencije. Mi smo jedna od retkih zemalja koja nije ratifikovala minamata konvencije. To je pre mesec dana ušlo u skupštinsku proceduru zahvaljujući gradonačelniku Kruševca i mi vrlo brzo očekujemo da se u gradskoj skupštini ratifikuje ta konvencija. Zbrinjavanje žive je veoma skupo. Postoje otvoreni fondovi Ujedinjenih nacija kojima možemo prići samo ako ratifikujemo tu konvenciju. Gradonačelnik je već organizovao sastanak sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom životne sredine i sa hemijskom industrijom „Župa“, gde će se pripremiti način kako da odmah apliciramo za ta sredstva za zbrinjavanje žive- istakao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Direktorka PKS RPK Kruševac Maja Marković naglasila je značaj ove teme.

-Znamo da se svet suočava sa klimatskim promenama i da je sada veoma važna tema zelena tranzicija. Takođe, za Privrednu komoru Srbije ovo je jedna od prioritetnih tema. Samo u ovoj godini imali smo veliki broj edukacija i info sesija vezanih za ovu temu. Pripremamo se i za seminar za energetske menadžere. Današnja tema odnosi se na zbrinjavanje industrijskog i istorijskog otpada. Sa nama su operateri koji su zaduženi za zbrinjavanje svih vrsta otpada. Današnji događaj smo organizovali uz pomoć Privredne komore Srbije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i uz podršku Grada Kruševca. Cilj nam je da nađemo rešenje za zbrinjavanje svih vrsta otpada- navodi ona.

O tome kako da se kreira održivo rešenje ovog problema koje će biti najjeftinije za našu industriju govorio je direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.

– U Srbiji se već više od dvadeset godina građanima predstavlja da je industrijski otpad nešto što je hazardno, a zapravo kada pogledamo da je Srbija lider u stranim direktnim investicijama i da takvoj industriji ostaju velike količine generisanog otpada, vi morate kao država da imate odgovor. Njihov biznis je da proizvode, a ne da se bave otpadom. Srbija nema infrastrukturu za upravljanje industrijskim opasnim otpadom. Veliki deo tog otpada je završavao na divljim ili komunalnim deponijama lokalnih zajednica. Kako vidimo da raste ekološki aktivizam i transparentnost, imamo pritisak kompanija da, ako vaša kompanija izvozi u EU, morate pokazati sledljivost proizvoda. Iz tog razloga, otvorili smo veliki nacionalni dijalog sa lokalnim samoupravama i Ministarstvom zaštite životne sredine, kako bi kreirali najbolje održivo rešenje koje će biti najjeftinije za našu industriju. Do pandemije korona virusa, industrijski i opasni otpad Srbije velikim delom je završavao u Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Nemačkoj. Danas su cene tog procesa otišle preko 2.000 evra po toni. Godišnje generišemo oko 80.000 tona industrijskog otpada. Pretpostavka je da Srbija ima preko 300.000 tona istorijskog otpada. Ovde smo da u dijalogu sa privrednicima dođemo do najboljeg rešenja. Prvo, kako da se skladišti taj otpad i bude bezbedan po radnike, okolinu i lokalnu zajednicu i kako da najbolje izmestimo taj otpad. U otpadu koji se generiše u Srbiji svega četiri odsto ima tog opasnog (hazardnog) otpada, sve drugo ima upotrebnu vrednost. Naša misija je da napravimo simbiozu- da nešto što nastaje kao otpad u industriji guma bude sirovina za cementnu industriju. To je proces na kojem radimo.

Gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović zahvalio se svima na iniciranju ove teme, koja će pomoći da Grad reši višedecenijsku potrebu- zbrinjavanje industrijskog i opasnog otpada.

-Grad smo koji spada u zelene gradove, obzirom da imamo i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. U procesu smo izgradnje regionalne deponije. Zahvaljujem svima koji su uložili vreme i energiju da otvore ovu temu i ponude konkretna rešenja- kazao je Manojlović.

Sastanak je organizovan uz podršku Privredne komore Srbije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Kruševca.

Događaju su, pored gradonačelnika Ivana Manojlovića, prisustvovali predstavnici Trayal korporacije i drugih kompanija iz Rasinskog okruga.

O. Milićević