Narodna biblioteka Kruševac: Centar znanja i digitalne kulture

Za poslednji broj našeg magazina, a uoči Dana biblioteke – 8. februara, razgovarali smo sa direktorkom ove ustanove Snežanom Nenezić. Ona je tom prilikom istakla da pored pozajmljivanja knjiga, Narodna biblioteka za svoje korisnike organizuje razne radionice, omogućava pristup udaljenim bazama podataka, a uskoro će uvesti i novu uslugu za slabovide osobe u vidu zvučne knjige

Piše: Nikola Lazić

Kruševačka biblioteka organizovanjem tribina sa piscima, radionica, izložbi i seminara obogaćuje kulturni život grada. Pored tradicionalnih događaja, svoje aktivnosti će prilagoditi i ovogodišnjim jubilejima – 850 godina od rođenja Svetog Save i 80 godina od smrti Jelene Dimitrijević, kruševačke književnice.

– Postoje različiti programi koje nudimo našim korisnicima. Za najmlađe postoje radionice koje organizujemo po ustaljenom godišnjem kalendaru, pa su nakon božićnih organizovane svetosavske radionice za decu. Nakon toga će uslediti radionice povodom Svetog Trufina, Sretenja, Nacionalnog dana knjige… što je predviđeno ustaljenim kalendarom dešavanja kao i ranije, s tim što svake godine obeležavamo i određene jubileje. Ove godine je u pitanju 850 godina od rođenja Svetog Save i 80 godina od smrti Jelene Dimitrijević, naše poznate sugrađanke koja je preminula u Beogradu – navela je direktorka Narodne biblioteke u Kruševcu Snežana Nenezić.

Kruševljanima je pored literature na srpskom dostupno i štivo na engleskom, francuskom i ruskom jeziku. Publikacije na stranim jezicima Biblioteka je obogatila novom kolekcijom krajem decembra prošle godine kada je nabavila knjige iz oblasti mode i grafičkog dizajna koje su štampane za englesko govorno područje. Snežana Nenezić je istakla da pomenuta literatura još uvek nije prevedena na naš jezik i da se može koristiti samo u prostorijama biblioteke.

Pored toga, ova kulturna ustanova svojim korisnicima nudi i stripove – od starih klasika do novih kao što su mange i kolekcija stripova na engleskom jeziku koja je nedavno nabavljena.

– Uvešćemo i novu uslugu koja će biti namenjena slepim i slabovidim osobama, a radi se o zvučnim knjigama. U pregovorima smo sa jednom agencijom koja je već napravila sporazum sa nekoliko biblioteka u Srbiji.

Broj korisnika na godišnjem nivou se kreće od oko 6.400 do 8.000. Njima je omogućen pristup udaljenim bazama podataka iz same biblioteke, a koje nisu dostupne od kuće. Takođe, na raspolaganju im je čitanje razne periodike i dnevnih novina.

Godišnja članarina Narodne biblioteke u Kruševcu iznosi 500 dinara i ta cena je utvrđena 2008. godine. Penzioneri i studenti člansku kartu plaćaju 350, dok je za kolektivni upis 300 dinara.

– Biblioteka organizuje akcije, kao i sve biblioteke u Srbiji, a to je besplatan upis predškolaca i đaka prvaka. Što se naše Biblioteke tiče, mi dajemo besplatan upis za određene kategorije kao što su invalidna lica, korisnicima socijalne pomoći, nezaposlenima, dobrovoljnim davaocima krvi, osobama sa boračkom legitimacijom, odnosno učesnicima ratova. Takođe, učenici koji su proglašeni najboljima povodom Svetog Save ili Vidovdana, pored nagrade dobijaju i člansku kartu biblioteke.

Narodna biblioteka Kruševac je prethodne godine organizovala međunarodnu konferenciju iz digitalne humanistike, kao i promociju Zbornika radova sa prve konferencije, pa će u 2025. godini biti organizovana i treća konferencija iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa. Takođe, ove godine će organizovati, po peti put, i Vidovdanski literarni konkurs.

Od 2017. godine u svojoj organizacionoj strukturi Biblioteka ima i Mobilnu biblioteku. U Biblioteci postoji nekoliko interaktivnih „wi-fi“ uređaja, tzv. „interaktivnih kioska“, koji su nabavljeni sredstvima Ministarstva kulture, a kupljen je i najmoderniji sterilizator knjiga.

– Prošle godine smo dobili sterilizator knjiga kao donaciju Trayal korporacije, a imamo i info pult kiosk za pristup fondu za interaktivno pregledanje kataloga i na njemu može da se prelista i digitalna biblioteka. Zato bih istakla da imamo sve novitete koji su trenutno dostupni na tržištu. Nama je glavni problem nedostatak prostora. Kada bismo imali prostor, mogli bismo da razvijemo i neke nove usluge.

Od 2020. godine Narodna biblioteka Kruševac pokrenula je sajt pod nazivom „Kruševljani“ na kome se iz vrlo bogatog zavičajnog fonda formira elektronska baza podataka, čija su tema znamenite ličnosti, Kruševljanke i Kruševljani.

– Sajt je aktivan i svi podaci koji se tamo nalaze su validni, ali potrebno je da se dodatno obogati bibliografijama. Nažalost, trenutno nismo u mogućnosti jer nemamo dovoljan broj zaposlenih. U narednom periodu očekujemo prijem novih kolega što će nam omogućiti da popunimo sajt novim podacima.

Digitalizacija Zavičajnog odeljenja je započeta 2005. godine i kruševačka Biblioteka je prva javna biblioteka koja je digitalizovala fond. Onlajn izdanja su dostupna na sajtu u okviru odeljka digitalne biblioteke. Nenezićka ističe da se digitalizacija sprovodi uz poštovanje autorskih prava, kao i svih potrebnih smernica i pravilnika. U okviru elektronskih izdanja, najveću pažnju Kruševljana privlače rukopisi kucani pisaćom mašinom autora Kuzmana Nikolića sa tematikom Drugog svetskog rata koja broji oko 10.000 strana.

Fond Narodne biblioteke ukupno iznosi oko 190 hiljada knjiga. U prethodnoj godini, putem otkupa Ministarstva kulture za 1,2 miliona dinara nabavljeno je 1552 publikacije. Od strane darodavaca, Biblioteka je dobila 2265 knjiga u vrednosti od 1,1 miliona, dok je iz budžeta Grada odvojeno 2,8 miliona dinara za nabavku novih aktuelnih naslova, kao i starih i retkih knjiga čija se kolekcija popunjava. U okviru same kolekcije, koju nije lako pribaviti, trenutno je nabavljena štampana publikacija do 1867. godine.

Najčitanija, odnosno najčešće pozajmljivana knjiga u Narodnoj biblioteci Kruševac za prethodnu godinu je roman „Mala Italijanka“ Lusinde Rajli. Ovo delo je pozajmljeno iz biblioteke čak 87 puta. Sa druge strane, roman „Agi i Ema“ Igora Kolarova, koji je pozajmljen 42 puta, predstavlja najtraženiju literaturu domaćih autora u 2024. godini.

Od Čitališta do Biblioteke

Kruševačka biblioteka svoje korene vuče još iz 19. veka. U tom periodu, Srbi koji su živeli i školovali se u Austrougarskoj monarhiji, vraćali su se u Srbiju i otvarali čitališta radi demokratizacije znanja i „po radi druženja i saobraženija“, u kojima se uglavnom čitala dnevna štampa. Jedno takvo Čitalište je osnovano u Kruševcu 8. februara 1857. godine, na inicijativu nekoliko viđenih varošana, te je već te godine upisano prvih 50 čitalaca.

Uz novine, u Čitalište su počele da stižu i knjige, međutim, status Čitališta nije bio rešen, i bilo je potrebno odobrenje tadašnjeg Ministarstva prosvete – „Popečiteljstva prosveštenija “. U narednim godinama, često menjajući nazive i lokacije, biblioteka je odražavala dinamiku čitalačke zajednice, posebno vezujući se za aktivnosti Gimnazije koja je osnovala svoju biblioteku 1865. U okviru Gimnazijske biblioteke fond knjiga je služio kao javna biblioteka, te je u jednom trenutku funkcionisao zajedno sa Čitalištem.

Kao knjižnica Trgovačke omladine 1929. godine, usled iskazanih potreba građanstva, prerasla je u knjižnicu otvorenog tipa. Između dva rata imala je oko 1 000 knjiga i bila uređena po svim tada važećim bibliotečkim pravilima. Korišćenje knjiga plaćalo se, a u Kruševcu je razvila živ kulturno-prosvetni rad i bila na dobrom glasu. Drugi svetski rat donosi razaranje i gubitak dela fonda, uz osnivanje Frontovske biblioteke.

Narodni front je preuzeo knjižni fond Trgovačke omladine i organizovao akciju sakupljanja knjiga od građana. Najveći broj pozajmljenih knjiga je posle Drugog svetskog rata vraćen biblioteci. Bio je to njen početni fond, zajedno sa knjigama Knjižnice Državne trgovačke akademije. Taj fond je bio smešten u trgovačku radnju „Braće Rajković“.

Nakon rata, biblioteka se širi kroz osnivanje raznih ogranaka u selima oko Kruševca. Pod nazivom Narodna biblioteka Kruševac, ova institucija se smestila 1967. godine u centar grada, na Trg kosovskih junaka, postajući kulturno srce zajednice.