Mladi u gradu: Umetnički svet gimnazijalke Dunje Jovanović

Još od ranog detinjstva pokazivala je svoju kreativnost i zainteresovanost za svet oko sebe. Tada se javila ljubav prema muzici, ali i slikarstvu. Potom je zavolela poeziju i počela da piše. Veliki je ljubitelj pozorišta, filmova, ali i knjiga. Njen umetnički svet čine nežne melodije, note, slike, reči koje sakriveno ćute, ali i životni optimizam koji je uvek prisutan. Reč je o svestranoj Dunji Jovanović, učenici prvog razreda Gimnazije, smera za scenske i audio-vizuelne umetnosti

-U detinjstvu mi je najveća inspiracija i uzor bio moj stariji brat, koji se bavio slikarstvom. Iz dubine duše, sa velikom željom, uvek je davao sve od sebe da me nešto nauči i da mi objasni. Volela sam da se igram sa krpicama, da pravim nešto i tu sam pokazivala svoju kreativnu stranu –Jovanovićka se kroz osmeh priseća tog perioda.

U detinjstvu je krenula u Muzičku školu, pa na hor, a ubrzo je učestovala i na prvom Festivalu za decu Rasinskog okruga.

-U meni je to izazvalo neku čaroliju, svaka zvezda na nebu je sijala samo za mene, jer sam tada imala svoju pesmu i pratnju klavira. Pesmu koju sam pevala bila je posvećena mojoj majci i to je dodatno ulepšalo taj momenat. Tada sam bila četvrti razred i još sam bila povučena, ali uvek svoja. Težila sam tome da svima pokažem svoju “magiju”, koja je upravo dovela do prvog mesta. Imali smo dosta takmičenja, putovali po drugim gradovima što je bilo veoma zanimljivo. Sledeće godine sam opet učestvovala na festivalu i opet osvojila prvu nagradu- priseća se ona.

Napominje da je muzička škola stvarala pravi put za nju i da je svaka nagrada davala dodatnu motivaciju da nastavi dalje.

-Za mene je muzika sve. Sve što nas okružuje, svaki zvuk, nota, svaka reč koju neku izgovori. Mi kada prolazimo kroz život, prolazimo kroz melodiju. Ona ne treba samo da bude lepa, već i da nešto kroz nju osetimo. Muzika je meni najbliža srcu i zauvek će ostati moja prva ljubav, koliko god se razvijala. Kada bi svi išli za muzikom i pratili njen put, svi bi bili srećniji – zaključuje ona.

Pored muzike, ovoj gimnazijalki dobro ide i likovna umetnost.

-Ja tražim živu umetnost, nešto što će živeti u trenutku i što će svi zapamtiti. U početku je to krenulo, ne na platnu, već u kupatilu sa maminom šminkom i to je jedna vrsta “ make up-a“. Pokušavam da dam smisao svojim delima, pa je u početku bilo pravljenje jedne boje, pa druge, a sada je to već kompleksnije. Sloboda je ono čemu težim, tražim hrabrost, ali i ljubav kao najbitniju.

Priseća se perioda pandemije korona virusa, koja je za nju donela promene.

-Tada sam više krenula da istražujem sebe kao osobu. Počela sam više da čitam knjige, istražujem muziku i slikarstvo i vidim svet drugim očima – ističe ona.

Voli da piše pesme, a od nedavno je i članica Književne omladine.

-Pisanje je došlo spontano, to je način na koji sam htela da izrazim svoje emocije. Kada se prisetim starih pesama, nisam zadovoljna. To je normalno, jer svako od nas menja uglove gledanja u životu. Pisanje je sloboda uma. Svaki pisac je težio tome da prikaže čitaocu svoj svet, svoje viđenje ili stav, pa tako i ja. Od skoro sam i član Književne omladine. Nadam se da ćemo književne večeri da podignemo na viši nivo, da ćemo se razviti, istaći slobodu umetnosti- smatra Dunja.

Često čita knjige i japanske stripove, a obožava klasičnu i rok muziku.

-Svaki stvaralac mangi ima svoj pokret i način crtanja. Dubina linije, likova i samih priča je neverovatna i posebna. Svakom preporučujem Napad titana i Čelični alhemičar. Trenutno čitam knjigu Stephan Kinga ,, Zelenu milju” i izdvajam jednu rečenicu, koju je pisac rekao: ,, Knjige su jedinstvena prenosiva magija”. Završavam liriku Sergeja Jesenjina i ,, Kosmos” Karl Segana. Preporučujem i knjigu ,, Ponoćna biblioteka”.

Ide u Gimnaziju, smer za scenske i audio-vizualne umetnosti, za koji kaže da nije pogrešila što je odabrala.

-Ovaj smer mi je podigao neka nova interesovanja i očekivanja. Dosta istražujemo o istoriji pozorišta, radimo na načinu izražavanja, javnog nastupa, pravimo i filmove i to je čar mog smera, ali mislim da i drugi smerovi imaju svoje tajne i svoje lepote. Profesori su uvek raspoloženi za bilo kakvu pomoć, saradnju i ideju koju imamo. Prijatelju su takođe dobri, svako od nas ima neki svoj cilj i onda kada se spoji više nas nastane magija. Lepo je, ali i čudno, ispunila sam svoja očekivanja – otkriva naša sagovornica.

Smatra da je mladima u našem gradu potrebna podrška starijih, stručnijih ljudi koji bi ih usmerili ka njihovim afinitetima.

-U školama deca treba da spajaju svoje veštine ( slikarstvo, fotografija, pisanje…) sa određenim predmetima i tako da lakše savladavaju i uče gradivo. Mladima treba podrška, kao što sam ja oduvek imala podršku svoje porodice, jer je to bitno za njihov razvoj. Roditelji ne treba da zatvaraju svoju decu i da im određuju profesiju, jer imaju neku zamisao u glavi. Svet je veliki, svet je širok i pun stvari koji će se desiti nekada. Svet je pun mržnje, pa zbog toga uvek treba voleti i okrenuti se optimizmu, jer lepe stvari će uvek postojati.

Iako je svestrana za sve vidove umetnosti, svoju budućnost vidi u muzici.

-Moja prva ljubav, kao što rekoh, ostaće muzika. Želim da se više posvetim slikarstvu i pisanju. Volela bih da se u budućnosti ne bavim samo jednim poslom, to bi me zatvorilo. Volela bih da imam mnogo prijatelja, iz različitih sfera. Privlači me dizajn svetla, zvuka, modni dizajn, ali ostaviću to Dunji iz budućnosti. Sadašnja Dunja još uvek istražuje sebe – za kraj poručuje naša sagovornica.

Luka Kijačić, član kluba Mladi u Gradu

Foto: privatna arhiva

ANTRFILE

Moje srce – Dunja Jovanović

A gde je moje srce?

Gde ste ga zatvorili

Zašto ste ga zaboravili

U kojim snovima pliva

Koja se melodija piše

Da li je tišina

Ili violina svira

Da li su ti snovi kratke priče

Ili romani koji ne znaju kako da se završe

Ah, ti romani su šumski putevi

Kojima mi lutamo

Mesec je pun ljubavi

I gleda nas kako nestajemo

A šta je moje srce?

Da li je to skriveno mesto sa zlatom

Ili duboka jama

Sta li se nalazi unutra

Da li će svet ikada saznati

Ko ga je uzeo

Da li se oseća sigurno u njegovim mislima

Da li će ploviti večno i nikada ne naći kraj

Da li je to sloboda za moje srce

Ili njegov najgori san

Da nikada ne nađe spokoj

Ali kako da nađe spokoj kada ne zna šta je

Možda je neka boja

Možda je neka reč

Možda je neka mana

A možda tuđa rana

Do spokoja treba vremena

Ali bice vredno mojih pesama

Ponosni na rad Kluba „Mladi u Gradu“

Tekst je nastao kao rezultat rada našeg Kluba „Mladi u Gradu“, koji okuplja mlade sugrađane koji predlažu teme, kojima će se naši mediji baviti, a ukoliko žele, učestvuju u kreiranju tekstova.

Cilj nam je da se na ovaj način čuje glas mladih, da oni postanu oni koji primećuju, ali i utiču na dešavanja u svom okruženju!

Mladi, ukoliko želite da nam se pridružite to možete učiniti slanjem poruke na mejl [email protected], ili preko društvenih mreža, fejsbuk stranice KrusevacGrad i instagram profila novinegrad.