Mladi pitaju vršnjake o najčešćim oblicima nasilja i posledicama

Mladi u školama često, zbog svoje različitosti, nepripadnosti, ili nedostataka, bivaju ismejani od vršnjaka. Kasnije, ovakvi postupci prerastaju u nasilje, koje je danas veoma zastupljeno, kako u osnovnim, tako u srednjim školama. Sve češće je digitalno nasilje, koje takođe može biti veoma intenzivno. Žrtva nasilja počinje da se zatvara u sebe, postaje anksiozna i sve češće pada u težak oblik depresije, koja može biti fatalna. Kakvi sve oblici nasilja postoje među mladima i kako se sa njima nose saznali smo u anonimnoj anketi sa mladim osobama.

Da je svaka osoba bila izložena nekom vidu nasilju, ali da taj pojam ne treba olako shvatati smatra K.S. (17).

-Upoznata sam sa temom vršnjačkog nasilja. Najrasprostranjenije nasilje je svakako “sajber” nasilje, koje uopšte nije naivno i bezazleno. Mladi preko interneta mogu videti razne sadržaje, komentare i slične stvari koje će ih uznemiriti ili povrediti. Svaka osoba, stara ili mlada, je bila izložena nekom vidu nasilja. Posledice mogu biti lakše, ili teže. Najčešće se javlja depresija, ali i suicid. Nasilje ne podrazumeva šale koje nam neko upućuje u školi i koje nisu uvredljivog karaktera, to je ozbiljan pojam, koji ne treba shvatati olako. Nasilnici često žele da se dokažu u društvu, svoju nekulturu obično donose od kuće – kaže ova tinejdžerka.

Ponekad sav bes i nervozu, ljudi iskale na nekog nedužnog, o čemu posebno treba da povedu računa.

-Treba biti uvek prijatan i pažljiv prema svima, jer nikada ne znamo kakve bitke neko vodi u sebi. Ne znamo kakav je nekom dan i šta ga muči. Kada vidimo, ili prepoznamo nasilje, odmah da reagujemo i stanemo tome na put. Takođe, kada neko prolazi kroz težak period, uvek treba da mu pomognemo i porazgovaramo – dodaje ona.

„Sajber“ nasilje je najčešći oblik nasilja zastupljen među mladima i  zato treba biti oprezan prilikom korišćenja društvenih mreža. Važno je biti svestan toga da sve što postavimo na internetu, tamo zauvek ostaje.

– Maloletnici upadaju u zamku, preko interneta. Postavljaju previše ličnog sadržaja, poput fotografija, podataka i slično. Nikada nije dobro da stavljamo tačne lokacije na fotografijama ili da nam profili budu otključani, jer nikada ne znamo ko to može da zloupotrebi i na koji način. Takođe, kada se nešto postavi na internetu, čak i kada obrišemo, ono trajno tamo ostaje. Upravo zbog toga treba biti pažljiv – upozorava N. K. (17).

Kritikuje to što se pojedine stranice na internetu bave otkrivanjem identiteta osobe.

-Postoje stranice, tj.profili na društvenim mrežama, gde ljudi mogu da fotografišu bilo koga, pošalju tom profilu i kada javno objave saznaju ko je ta osoba i pronađu njen profil. Nikome nije prijatno da ga neko fotografiše i objavi, bez pitanja i dozvole.

Iza ekrana se uvek krije živa osoba, sa nepoznatim namerama.

– Zbog negativne reakcije na društvenim mrežama, može doći do lošeg mentalnog stanja. Dosta ljudi na takve informacije gleda kao ključne, iako ne poznaju osobu koja je iza ekrana. Ne znamo nikad iskrenost te osobe, njenu nameru, ali i želju. To jako utiče na ljude, posebno na mlade ljude koji su u razvoju. Kada imamo bilo kakvu interakciju na internetu, treba imati na umu da se uvek iza ekrana krije živa osoba, sa nepoznatim namerama– smatra T. R. (16)

Jedan naš sagovornik, bio je žrtva nasilja u osnovnoj školi.

-Nažalost, dobro sam upoznat sa ovom temom. Bio sam žrtva nasilja, u osnovnoj školi. Niko nije primećivao da sa mnom nešto nije u redu, jer su znali da sam dosta povučen. Zbog svog fizičkog izgleda često su me ponižavali. Nisam bio toliko zreo, niti previše jak da to sprečim i zaustavim. Zbog svakodnevnih uvreda, počeo sam da se povlačim i često zatvaram u sebe. Kada sam upisao srednju školu, sve je bilo drugačije. Novo društvo, nova okolina, novo sve. Neke posledice i traume ostale su kao trajne. Moja razvijena socijalna anksioznost, ostaće prisutna do dana današnjeg. Srećom, tu su moji prijatelji, koji me vole i koji mi pomažu da se borim sa tim – otkriva N. J. (17).

Svi sagovornici su se složili da nasilju treba stati na put. Uvek treba naći osobu od poverenja i sa njom porazgovarati, ukoliko budemo izloženi bilo kojoj vrsti nasilja. To mogu biti roditelji, najbolji prijatelji, profesori, ili psiholozi. Oni vas nikada neće osuditi, niti vam na bilo koji način mogu naškoditi, već samo pomoći. Svaki čovek zaslužuje miran i bezbrižan život, zato o problemima treba otvoreno razgovarati.

Budimo podrška i pomoć jedni drugima!

Luka Kijačić i Katarina Dragonjić,

članovi Kluba „Mladi u Gradu“

Ponosni na rad Kluba „Mladi u Gradu“

Tekst je nastao kao rezultat rada našeg Kluba „Mladi u Gradu“, koji okuplja mlade sugrađane koji predlažu teme, kojima će se naši mediji baviti, a ukoliko žele, učestvuju u kreiranju tekstova.

Cilj nam je da se na ovaj način čuje glas mladih, da oni postanu oni koji primećuju, ali i utiču na dešavanja u svom okruženju!

Mladi, ukoliko želite da nam se pridružite to možete učiniti slanjem poruke na mejl [email protected], ili preko društvenih mreža, fejsbuk stranice KrusevacGrad i instagram profila novinegrad.