Licem u lice: Đorđe Ivanović, Kruševljanin u Dablinu

Meni nije teško nahraniti samopouzdanje. Srbija je u mom stvaralaštvu upisala ukus i sistem vrednosti za tugu, naučio sam da vidim lepotu u melanholiji, volim etno i folk zvuk u adekvatnom kontekstu… To su ljudi koji su meni značili život u periodu hormonske potrage za identitetom jednog maloletnika… Kruševac je prelepo mesto, imao sam sreću da se rodim u njemu

Razgovarao: Ivan St. Rizinger

Đorđe je jedan od onih ljudi koji imaju najmanje dva motora ugrađena u sebe. Izgrađivao je svoju umetničku i ljudsku ličnost prelazeći nonšalantno sa kontinenta na kontinent, upijajući u sebe sve one esencijalne boje, mirise i ukuse svake posećene kulture. Redak čovek koji je savladao sve zamišljene prepreke (ili protivnike) samo snagom svog duha i naramkom bivoljske samouverenosti.

Pomniji pratioci kruševačke muzičke scene svakako će se setiti simpatične lokalne tinejdžerske rokenrol atrakcije Kermit, koja je gospodarila ovdašnjom scenom nekoliko sezona s kraja prve decenije novog milenijuma. Snimili su i čitav album, a onda su krenuli upisi na fakultet – i kud koji mili moji.

Kao frontmen i glavni autor grupe i Đorđe se nakratko izgubio sa radara zavičaja da bi ponovo izronio nekoliko godina kasnije, nakon uspešno privedenog kraju studiranja, kada je uz pomoć prijatelja krenula prava poplava svetskog zvuka iz kuhinje Ivanovića. Ređali su se hitovi: Too much is better than enough, Para, Stranger, Your lover, Like Love (The Tango for Two), It’s fine, Mad Over You, Don’t look at me like we’re alone, Good evening God, Dance and sing along, Kylie on the radio… i sve do ovog meseca objavljenog novog singla Down the breeze… usput objedinjavajući na svom radu neke zaista znamenite ljude koji su svesrdno dali sve od sebe kako bi Đorđev talenat dobio zasluženu verifikaciju.

Od glumaca, uz njegovu lepu Ivu, u kadrovima video radova smenjivali su se Tamara Aleksić, Dragan Mićanović, Bane Trifunović, Lidija Vukićević… a u međuvremenu su nastala i dva sjajna dueta – sa Orkestrom Dejana Petrovića i Nikolom Rokvićem.

Kruševljanin u Dablinu?! Šta je to toliko privlačno da te je tako dugo vezalo za jedno mesto?
Đorđe: Irci su nam slični, vrsta humora, smisao za ironiju, ima stvari koje mi možemo njih da naučimo, ima stvari koje oni mogu da nauče nas, tako da i dalje učim. Meni je Oskar Vajld jedan od omiljenih pisaca pa mi je bila posebna privilegija da posetim i provedem deo života u njegovom rodnom mestu. Imaju i veliko poštovanje prema “singer-songwriter” umetnicima a meni veliko poštovanje jako prija. Mislim da je odlično mesto za Ivu i mene u razvoju naših zanata i kontakt mreže za dalji razvoj.

Kroz tvoje visoko školovanje živeo si u različitim sredinama, od Poljske, do Kine… Koliko su te česte promene uticale na smer kojim se kretala tvoja muzika?
Đorđe: Živeo sam do sada u rodnoj Srbiji, Ivinoj rodnoj Hrvatskoj, proveo sam nekih godinu i po u Nemačkoj, godinu i nešto na masteru u Poljskoj, malo vremena u Kini i evo je skoro peta godina u Dablinu. Zahvalan sam svakom mestu na uvidu koji mi je dalo, broj ovih zemalja je jedna od mojih prednosti uvida danas. Srbija je u mom stvaralaštvu upisala ukus i sistem vrednosti za tugu, naučio sam da vidim lepotu u melanholiji, volim etno i folk zvuk u adekvatnom kontekstu. Poljska je bila jedna starorimska ekstravaganca u mom životu, neočekivana, moraćete sami da tumačite ostatak bojim se. Tamo se produbila slovenska melanholija u meni i počela moja karijera na engleskom jeziku.
Relativno često nas iznenadiš novim singlom i nakupilo se toga dosta u proteklih pet-šest godina…

Eksperimentisao si sa različitim pravcima, kretao se kroz sopstvenu muzičku projekciju i možda je vreme da sve to objediniš na nekom albumu?
Đorđe: Bilo bi lepo, da. Za početak, cilj mi je pre kraja godine da objavim još jedan single i jedan mali EP sa tri pesme, album mi je svakako u planu ipak.

Mnogo poznatih glumaca i muzičara sarađivalo je, kroz godine, na tvojim projektima i svi su pokazivali apsolutnu veru i posvećenost u radu sa tobom. Pretpostavljam da to umetniku može poprilično da nahrani samopouzdanje?
Đorđe: Meni nije teško nahraniti samopouzdanje, ali istina je. Ipak, sva hrana za samopouzdanje je samo brza hrana za ego, ako se čovek ne suočava sa svojim strahovima i nesigurnostima a to je već životno delo svih nas kao pojedinaca.

Tvojoj prvoj ozbiljnoj kruševačkoj grupi Kermit prilično je dobro krenulo, čak ste i album snimili koliko se sećam, ali je nešto ipak zakočilo čitavu priču… Mladost?
Đorđe: Da, mladost na putu ka starosti. Ali to su ljudi koji su meni značili život u periodu hormonske potrage za identitetom jednog maloletnika. Moja sudbina je, ispostavilo se, da potražim svoj glas i zvuk.

U Dablin si otišao sa svojom životnom izabranicom, sjajnom glumicom i tvojom muzom Ivom Kevrom. Puležanka i Čarapan, očito opasna kombinacija. Hoćete li posetiti uskoro ove prostore, kakav smo utisak ostavili na Ivu?
Đorđe: Puležanima je bliži čarapanski naglasak nego beogradski. Šalim se, super joj je bilo, a nadamo se da sledeće godine dobijemo priliku da posetimo moje rodno mesto.

Šta ti od Kruševca nedostaje u jednom puno urednijem svetu u kome danas živiš, koja je tvoja prva asocijacija na rodni grad?
Đorđe: Roditelji na prvom mestu, puno starih prijatelja mi je u lepom sećanju i mesta koja me podsećaju na izvesne trenutke. Kruševac je prelepo mesto, imao sam sreću da se rodim u njemu.

Biografija

Đorđe Ivanović (George Ivanovich) rođen je 23. marta 1991. godine u Kruševcu. Njegova muzika spaja Rnb, melanholične folk i moderne uticaje Pop muzike. Đorđe je prethodno bio deo Lampshade Media izdavačke kuće iz Beograda i Bentley records iz Njujorka, a danas stvara muziku u Dablinu (Irska), gde živi sa suprugom Ivom Kevrom, u Srbiji poznatoj po ulozi Kriste u blokbaster seriji «Senke nad Balkanom».