Kruševljani se oprostili od doktora Branislava Bajića

U Kruševačkom pozorištu održana je komemoracija povodm smrti Branislava Bajića, poznatog kruševačkog lekara, specijaliste neuropsihijatrije. Nekoliko desetina sugrađana došlo je da oda počast nedavno preminulom doktoru 

Nakon minuta ćutanja, prisutnima se obratila primarius dr Nevenka Čevrljaković, predsednica Srpskog lekarskog društva, podužnica Kruševac. 

-Doktor Bajić bio je primer kako se lekarski poziv obavlja savesno i dostojanstveno. Radio je sa neverovatnom lakoćom, neumorno, jednostavno i uporno. Svaki problem rešavao je uz veliku posvećenost, stručno znanje i iskustvo. U svom radu sa pacijentima i kolegama bio je spontan i veoma ubedljiv. Poštovao je svoje učitelje, cenio kolege, svojim znanjem i zalaganjem čuvao je čast i negovao plemenitost lekarske profesije. Ostaće zauvek u našim mislima i srcima – rekla je ona. 

Anegdote iz dana drugarstva i prijateljstva sa doktorom Bajićem, podelio je dr Vladimir Čukuranović. On je podsetio na veselu  prirodu Branislava Bajića, ali i profesionalnost u radu sa pacijentima. 

-U vrlo turbulentnim vremenima, uspevao je lako da smiruje i da razgovor skrene na neku banalnu i trivijalnu temu, kako bi se sve završilo kroz smeh i mirno – dodao je on. 

Podsetio je na blistavu karijeru preminulog doktora i sjajan talenat koji je imao za fudbal, te ukazao da je raspolagao mnogim talentima kojima je plenio. 

-Imao je brdo talenata i za sport i za umetnost. Bio je boem, voleo je kafanu, muziku i druženje – dodao je on. 

Sećanje na kolegu iznela je i doktorka Milica Bekrić Pajić, načelnica Službe za neurologiju.

-Kada si me dve večeri pre tvog iznenadnog odlaska pozvao da mi kažeš da ti je bolje, obradovala sam se. Poručio si da jedva čekaš da prošetaš čaršijom i odeš u tvoju Medveđu. Umeo si nešto što mi ostali nismo. Umeo si da slušaš i proceniš šta je to što pacijent želi da čuje. Ja tebi, Badžo, čestitam što si bio bolji doktor do svih nas. Doktor za dušu može da bude samo onaj ko svoju nije potrošio. Tvoj smisao za humor i sposobnost da rušiš ograde koje ljude dele jedne od drugih, svima će nedostajati. Nisi ostavio zamenika, zato sačekaj gore sve nas koji smo voleli tvoj šarm i poštovali lakoću kojom si podnosio sve životne tegobe – rekla je ona. 

Poslednje godine život dr Bajić je svoje znanje koristio da pomogne pacijentima u Domu zdravlja „Sloga medik“. U ime te zdravstvene ustanove od dr Bajića oprostila se dr Ljiljana Nikolić. 

-Imao je imao urođeni šarm. Imao je neposrednost i mogao je na svoj sopstveni način da upravlja svima, da pomaže svima. Vrlo rado je, svakoga ko mu se obrati, saslušao i izašao mu u susret – dodala je ona. 

U ime porodice od doktora su se oprostili njegova ćerka Milena i zet Milan. 

-Bio si poseban u svojoj jednostavnosti. Voleo si ljude, životinje, prirodu, svoj bicikl i „dijanu“. Voleo si da šetaš sa svojim drugarima svake večeri. Sadio si voće i uživao u svakom plodu koji bi rodio. Voleo si svoj posao i kolege. Bio si vernik, poštovao praznike i svece. Voleo si kafanu i pesmu, a omiljena pesma ti je bila „Sa đavolom kule gradim“ kao i „Osedlaću Vranca vilenoga“ koju je, specijalno za njega otpevao Marinko Roković – napisala je njegova ćerka Milena. 

Zet se od tasta oprostio pesmom.

Bio jednom jedan doktor
Drugačiji od svih drugih
Pun humora i života
Omiljen kod mnogih ljudi
Voleo je da popije, da zapeva uz muziku
Da zakiti muzičare do zadnje u novčaniku
Voleo je da prošeta
I da vidi šta se radi
Po čaršiji s drugarima,
Svaki sokak da okadi
Faliće mi da ga srećem
Na ulici svakim danom
Da prozuji pored mene
Sav ponosan sa „dijanom“
Bio jednom jedan čovek
Neobičan baš u svemu
Zbogom, pišem ove reči
Za poslenji pozdrav njemu
Danas nek se vino toči
Nek se samo pesma peva
Nek se pamti priča ova
Za vekove i vekova
Neka crvkut prvih lasta
Kad odjekne gradskim mirom
Podsete na moga tasta
Na legendu sa šeširom
Oprostite ako stanem
Zaplačem i zastanem
Srce mi se u čvor veže
Moje rane još su sveže
Iz oka mi kaplje rosa
Ne od tuge, od ponosa
Drago mi je što sam eto
Provodio zimu, leto
Odrastao u toj kući
U čoveka stasajući
Ne brini se, Badžo, ništa
Nisi umro još te ima
Svoje večno konačište
Nosimo te u srcima.

Posećamo, dr Branislav Bajić, preminuo je u 72. godini, posle kraće bolesti u Klinčko-bolničkom centru Bežanijska kosa u Beogradu.

S.M.