Kopaonik – O poveriocima i stečajnim upravnicima

„Prava poverilaca u stečajnom postupku“ bila je tema 11. Evropskog pravnog i političkog foruma (EPPF) i Petog stručnog skupa agencije za licenciranje stečajnih upravnika, koji je uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnusaradnju (GIZ) i Svetske banke, prošle nedelje organizovan na Kopaoniku

Direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), Danijela Vazura, kazala je na otvaranju da je ovaj forum prilika za diskusiju i razmenu iskustava između stečajnih upravnika, advokata kao zastupnika poverilaca i samih poverilaca, sa ciljem da se dođe do zaključaka kako prevazići izazove, te pronaći najbolja rešenja u sprovođenju stečajnog postupka i namirenju poverilaca.

Vazura je podsetila učesnike da je zakonom o ALSU osnovana Agencija koja je otpočela sa radom pre deset godina, te da joj je poverena uloga da kroz postupak stručnog ispita, licenciranja, stalnih edukacija i nadzora nad radom stečajnih upravnika, razvija profesiju stečajnih upravnika.

Istakla je da Agencija godinama uspešno sarađuje sa brojnim relevantim institucijama (privrednim sudovima, regionalnim privrednim komorama, Privrednom komorom Srbije…), da učestvuje u brojnim aktivnostima domaćih i međunarodnih institucija na temu stečaja, te da je učestvovala i u izdavanju velikog broja priručnika i publikacija.

Pomoćnik ministra privrede, Milun Trivunac, naglasio je da je javni interes u stečajnom postupku da se poštuje zakonom propisana procedura i da se u što kraćem roku nesolventno privredno društvo, bilo putem bankrotstva „eliminiše“ iz privrednog sistema ili reorganizuje, „ozdravi“ i vrati u privredu.

Dodao je da je u toku izrada izmena Zakona o stečaju koji će pre svega omogućiti ubrzanje sprovođenja stečajnog postupka i uspešno sprovođenje planova reorganizacije. Kao bitan deo strategije naveo je jačanje profesije i obezbeđivanje stručnih, nezavisnih i nepristrasnih pojedinaca „ličnosti od integriteta koji će biti garant donošenja ispravnih odluka tokom celog stečaja, naročito kada se pojavljuju u ulozi stečajnog upravnika“.

Vođa GIZ Programa za pravne i pravosudne reforme, Akbar Mohabat, rekao je da je ovo 15-ta godina nemačko srpske razvojne saradnje i da GIZ više od deset godina pruža podršku partnerima u Srbiji, pre svega, kako je istakao, u poboljšanju zakonodavnih procesa i harmonizaciji nacionalnih zakona sa evropskim standardima, te da srpskim institucijama pruža konsultacije u pripremama pregovora za pristupanje Evropskoj uniji u domenu poglavlja 23 i 24.

Govoreći o efikasnoj zaštiti poverilaca, Mohabat je naglasio da ona povećava ne samo spremnost za investicije u Srbiji, već da pomaže i da se stekne poverenje u pravni sistem uopšteno.

– Zato mi podržavamo profesionalizaciju stečajnih upravnika u Srbiji, kroz seminare, izdavanje stručne literature iz oblasti stečaja, kao i kroz skupove na aktuelne teme kao što je današnja – rekao je on.

Direktorka Sektora za privredni sistem Privredne komore Srbije (PKS), Nermina Ljubović, rekla je da je posao stečajnih upravnika i stečajnih sudija od velikog značaja za privredu Srbije, te da je to razlog uspostavljanja dobre saradnje između ALSU I PKS.

Ona je istakla da cilj stečajnog postupka jeste što potpunije i što brže namirenje stečajnih poverilaca, „ali da moramo biti svesni da će to namirenje biti potpunije ukoliko stečajni dužnik nastavi da živi, posluje i  uredno servisira svoje obaveze“.

Kao relativno nov instrument u našem privrednom sistemu navela je sporazumno finansijsko restrukturiranje koje, kako je istakla, može da predstavlja jedan korak pre postupka stečaja.

Objasnila je da je to kratak, efikasan, jeftin i brz postupak koji se vodi pred Privrednom komorom Srbije, koji može da pomogne da firma, koja se našla u trenutnim problemima a ima održivo poslovanje, nastavi da funkcioniše i da ne završi u stečajnom postupku.

– Ako znamo da je prema podacima NBS, na dan 31. oktobra, bilo blokirano 54.310 privrednih subjekata, sa ukupnim iznosom blokada od 298,9 milijardi dinara, bez kamate, te da je na dan 30. juna ukupan iznos problematičnih kredita odobrenih privredi iznosio 223,6 milijardi, jasno je koliko, na žalost, ima potencijalnih klijenata za stečaj – istakla je Ljubovićka i pozvala učesnike foruma da svoje potencijalne klijente koji imaju šanse da problem reše na ovaj način, upute na taj postupak „koji ne oduzima previše vremena i ne izaziva nova finansijska opterećenja za privredna društva“.

Učesnici foruma o stečaju imali su prilike i da učestvuju u ERS (Electronic reporting System) radionici gde su sa instruktorima ALSU prošli neke od programa ERS-a koji korisnicima zadaju najviše problema i nedoumica. Održana je i panel diskusija u okviru koje su učesnici imali prilike da iznesu svoje nedoumice, mišljenja i iskustva, te da postave pitanja sudijama i stručnjacima iz oblasti stečajnog prava.

D.P.