Kako su radnici Komunalnog radili i živeli tokom vanrednog stanja: Doba u kome je Kruševac mirisao na hlor

Osim redovnog posla održavanja higijene u gradu radnici kruševačkog Javnog komunalnog preduzeća su tokom vanrednog stanja prali i dezinfikovali ulice, krug bolnice, hipohloritom prskali zgrade i institucije. Slikovit je podatak da su njihove tri cisterne u tom periodu prešle oko 25 hiljada kilometara. Bili su to dani u kojima je Kruševac mirisao na hlor …

Oni su se tokom vanrednog stanja i prvog naleta epidemije korona virusa, od sredine marta do sredine maja, kada su mnoge nepoznanice u vezi sa tom bolešću bile pred  svima nama, „pozdravili“ sa celim gradom i njegovim građanima, pokupili su smeće isred svakog doma, oprali pljuvačku sa svake ulice, pokupili svaku žvaku….Prali su i dezinfikovali ulice, krug bolnice, hipohloritom prskali zgrade i institucije. Najteže im je, kažu, bilo kada je trebalo da preuzimaju i bezbedno uklone lične stvari sugrađana preminulih od korone.  Ovo je priča o tome kako su radnici ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća živeli i radili tokom vanrednog stanja

– Lično za mene su oni heroji. Iz naše Radne jednice, iz jedinice čistoća, na različitim poslovima tokom vanrednog stanja bili su angažovani svi, njih stotinak. Deo je radio na iznošenju smeća, deo na čišćenju, a deo na pranju ulica. Ponosan sam na njih jer niko nije zatražio odmor, otišao na bolovanje ili odbio da uradi neki posao. Ostajali su po dve smene, posle čega bi pitali da li treba da ostanu još – ispričao je za GRAD Nemanja Lazarević koji u JKP rukovodi Radnim jedinicama čistoća, razvoj i reciklažni centar. 

Nemanja Lazarević i Radomir Petrović

Najteže mu je bilo kada je radnike trebalo da šalje da preuzimaju lične stvari ljudi koji su preminuli od korone. 

– Naši radnici su prezimali njihove lične stvari, mi smo to uklanjali. Nije bilo lako da pošaljete čoveka, a da treba da razmišljate da li možda može da se zarazi. Postojala je procedura, imali su naši radnici zaštitna odela i rukavice, vizire, ali naši ljudi nisu medicinski radnici, nisu im bliske takve situacije. Hvala Bogu, svi su živi i zdravi. Ponosan sam i na to što smo uspeli da ni jedan radnik iz Jedinice čistoća ne dobije koronu – navodi Lazarević.

A zaposleni u toj jedinici su, osim što su svakodnevno skupljali smeće i čistili grad tokom vanrednog stanja i dezinfikovali trotoare, ulice, saobraćajnice, tri puta dnevno prali krug Bolnice… U tri smene radile su tri cisterne. Slikovit je podatak da su tokom pomenuta dva meseca te cisterne prešle oko 25 hiljada kilometara. Radnici prepešačili nešto manje jer nisu hodali kada su se cisterne vraćale na punjenje…

– Možete da zamislite koliko su onda  ljudi prešli pešaka, koliko je snage i volje trebalo da sve to odrade. Značajna nam je bila i logistička podrška Radne jedinice razvoj i drugih delova preduzeća koji su  brzo radili potrebne popravke pa smo brzo vraćali cisterne na teren – priča Lazarević. 

Uprkos tome što je narušenog zdravlja jer su ga kao perača ulica tri puta kola udarala, a preživeo je i infarkt, Radomir Petrović (52) nije očekivao niti je tražio poštedu u ovakvoj  situaciji. U Komunalnom je već tri decenije. Za vreme varednog stanja radio je na prskanju i čiščenju te na električnoj mašini kojom je takođe vršena dezinfekcija. 

– Prihvatili smo to kao naš posao. U početku je bilo malo straha, legnem uveče pa pomislim da li ću da se probudim, da li će moje srce da izdrži. Ipak, nisam hteo da odustanem. Zaista smo se trudili da sve na vreme uradimo i zvršimo. Bilo je teških trenutaka, a onda se savije glava i ide se dalje, verovali smo sami u sebe, jednom se živi i mre – priča Radomir.

Bilo je, kaže, i zanimljivih situacija. Tokom višednevnog policijskog časa ljudi sa terasa su im govorili da bi želeli poput njih da budu napolju.

– A napolju nigde ničega nema, ništa ne radi, ništa ne možete ni da kupite… Gledaš ceo grad, sve lepo sređeno, grad veoma lep, ali ništa ne radi. Sve je bilo tako neobično – kaže on. 

Slična priča i u Radnoj jednici zelenilo, koja je bila zadužena za „prskanje“, odnosno dezinfekciju stambenih zgrada i brojnih institucija. U prvom krugu radnici ovdašnjeg Komunalnog dezinfikovali su oko 500 objekata. Nakon što su se u taj posao uključile i druge firme, a deo zgrada preuzeo na sebe posao, smanjio se i broj.  

– Od pet do sedam radnika JKP-a je svakodnevno bilo angažovano na prskanju objekata. Za nedelju dana bi isprskali sve, pa ispočetka. Radili smo deo stambenih zgrada, tako gde nema profesionalnih upravnika, sve gradske ambulante, SUP, Poštu, u početku smo imali i volontere… – navodi Aleksandar Vidojević, šef Radne jednice zelenilo. 

Aleksandar Vidojević i Nebojša Macić

Radilo se uz  kompletnu zaštitnu opremu, poserbne maske, odela. 

– Na kamionče natovarimo četiri do pet bureta od po 100 litara i krenemo na teren. Odatle punimo kante od 5, 10 ili 12 litara. Kada uđemo u zgradu liftom idemo do najvišeg sprata, a onda prskamo sprat po sprat i spuštamo se – priča Nebojša Macić (48) iz tehničke službe JKP-a, koji inače radi na održavanju mobilijara. 

Straha, kaže, nije bilo, ali u prvom trenutku im je sve bilo neobično. 

– Pre nego što smo počeli to da radimo imali smo sastanak, objasnili su nam kako da se zaštitimo. Bilo je neobično kada sam prvi put obukao to odelu, stavio masku, ali smo se brzo navikli…Imali smo obuku, objasnili su nam da ne dodirujemo ništa, da usporimo disanje, naša HTZ služba nam je pokazala kako da koristimo opremu, nabavili su potrebna sredstva – navodi on.

Umor, kaže, nije osećao jer su se dobro organizovali, rasporedili kako bi za nedelju dana stigli da isprskaju sve što je bilo potrebno. Olakšavajuća okolnost za nega je bila što u Kruševcu trenutno živo sam pa nije morao da brine za bezbednost svoje porodice. 

Naši sagovornici iz JKP jednoglasni su da bi,  ukoliko bude potrebno, ponovo sve isto…

J.B.