Istražujemo: Kako se uklanjaju psi lutalice, kada postaju opasni i koliko „koštaju“ njihovi ujedi

Nedavni napad pasa lutalica na stado ovaca u Vitanovcu, otvorio je pitanja šta treba uraditi da bi se pas lutalica uklonio sa ulice, kada oni postaju opasni po građane te koliko novca  nadležne službe izdvajaju za naknade štete, nastale zbog ujeda pasa lutalica?

Podaci Javnog komunalnog preduzeća „Kruševac“, čija je ZOO higijenska služba nadležna za uklanjanje pasa lutalica sa ulica, pokazuju da je u prethodnoj godini sa teritorije grada Kruševca uklonjeno 134  napuštenih pasa, od kojih je 24 psa vraćeno vlasnicima po očitavanju čipa. Godinu ranije uklonjen je 121 napušten pas, a njih 30 je vraćeno vlasnicima.

U Prihvatilištu za pse u Srnju, koje ima kapacitet za oko 300 pasa trenutno je smešten 291 pas. U toku je izgradnja novog Prihvatilišta, koje bi trebalo da bude završeno u prvoj polovini 2023.godine.

Što se tiče čopora pasa i situacije da su napali stado ovaca u zagrađenom prostoru, veterinar Vlada Rajić, kaže da nije retko da se nešto tako desi.

– Kada se radi o čoporu pasa tada postoji ustaljena hijerarhija, deluju po mentalitetu čopora. Nema potrebe da bude zima, oni kada ostanu bez hrane snalaze se kako mogu, proradi prirodni instikt za preživljavanjem, pas je mesojed, uvek će gledati da dođe do lakog plena. Njihov nagon se pokreće pokretom plena, ako bi plen stao i oni bi stali. Sigurno neće napasti odraslog, ali pitanje je za čoveka koji je na bicikli ili dete na bicikli. U tim situacijama bi čopor pasa bio nepredvidiv i takav čopor je potrebno ukloniti – zaključuje Rajić.

Andrijana Cvetković, koja je u JKP zadužena za odnose sa javnošću, navodi da ekipe ZOO higijenske službe na teren radi uklanjanja pasa sa ulica izlaze na osnovu prijave koju građani podnesu mesnoj zajednici, koja potom nadležnoj inspekciji podnosi zahtev za humano hvatanje napuštenih pasa, ali i na poziv građana.

– Dešava se i da sami sugrađani pozivaju direktno centralu JKP  i zoohigijensku službu, tako da i na osnovu prijave sugrađana naše ekipe izlaze na teren. Kao društveno odgovornom preduzeću na prvom mestu nam je bezbednost sugrađana, naše ekipe izlaze na teren, obilaze lokaciju bez obzira na koji način je stigla prijava.  Često se dešava da pas koji se slobodno kreće bude vlasnički tj. da nesavesni sugrađani puštaju svoje ljubimce van svojih dvorišta da se slobodno kreću – objašnjava naša sagovornica.

Ona napominje da, na primer,  čopor pasa u Vitanovcu JKP-u nisu prijavili ni sugrađani niti je bilo poziva od mesne zajednice ili nadležne inspekcije, odnosno da u poslednja dva meseca JKP nije dobio nalog za hvatanje pasa na spomenutoj lokaciji.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o tome koliko često vlasnici zovu JKP kako bi preuzeli njihove ljubimce koje više ne žele da čuvaju Cvetkovićka navodi da se to dešava uglavnom sa starim psima ili štencima.

– Ne tako retko nesavesni sugrađani ostavljaju štence na teritoriji grada, uglavnom na prilazima gradu ili u blizini osnovnih škola. Veliki broj napuštenih pasa upravo je rezultat napuštanja kućnih ljubimaca od starne njihovih vlasnika, a kako većina napuštenih pasa nije mikročipovana ne postoji mogućnost da ih vratimo vlasnicima – navodi ona deo problema.

Najčešće, dodaje, napušteni psi nisu ni sterilisani te se nekontrolisano razmnožavaju.

– Niska opšta svest građana u pogledu epidemioloških, epizotioloških, ekoloških i estetskih problema prouzrokovanih neodgovarajućim načinom držanja pasa, je i dalje znatna prepreka trajnom rešavanju problema napuštenih životinja – navodi ona.

JKP, podseća ona, stalno apeluje na sugrađane da ljubimce ne ostavljaju na ulicama već da se obrate ovom preduzeću kada više nisu u mogućnosti da se staraju o svom psu.

– Vrata Prihvatilišta za pse u Srnju su otvorena svima koji žele da donesu psa, svakog radnog dana od 7 do 13 časova. Pored zbrinjavanja, trudimo se da ih udomimo, tako da smo u toku 2020.godine udomili 42 psa, a 2021. godine 52 napuštena psa. Svi psi koji se nalaze u Prihvatilištu su socijalizovani, vakcinisani, očišćeni od unutrašnjih i spoljnih parazita – ističe ona.

Poseban problem su ujedi pasa lutalica, zbog kojih odštetu plaćaju JKP i Grad Kruševac.

Naime, JKP je na ime naknada zbog ujeda napuštenih pasa te troškova sporova nastalih zbog toga, u 2020. godini isplatilo 2,32 miliona dinara, godinu ranije 2,14 miliona dinara, a u prvoj polovini 2022. godine 919.600 dinara.

Foto: privatna arhiva i arhiva KruševacGrad

J.B.