Istraživanje „Evrokontakta“ – strateško planiranje uglavnom „slovo na papiru“

Višegodišnji strateški dokumenti, koji se donose u lokalnim samoupravama uglavnom se doživljavaju kao neophodni kako bi se konkurisalo za sredstva donaotra i najčešće ostaju samo „slovo na papiru“. Do tog zaključka je došlo Udruženje gradjana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt“ koje je sprovelo Istraživanje o strateškom planiranju na lokalnom nivou u Srbiji, odnosno u Gradu Kruševcu i opštinama Rasinskog okruga

– Istraživanje je pokazalo da se strateški višegodišnji dokumenti na lokanom nivou najčešće doživljavaju kao neophodnost da bi se pristupilo donatorskim sredstvima, a ne kao veoma dobar način za upravljanje odredjenim procesima – rekao je, predstavljajući reultate istraživanja, Nenad Krstić, predsednik Udruženja „Evrokontakt“.

Iako dobro napisani, ti dokumenti, dodao je on, ostaju uglavnom „slovo na papiru“ jer u većini slučajeva nisu izradjivani kvalitetni akcioni planovi koji bi omogućili primenu strategije, nije bilo efikasnog monitoringa kao ni ocene primene, a nije se vodilo računa ni o tome da odredjeni dokumenti tokom godina treba da pretrpe i promene usled promenjenih okolnosti.

Udruženje je, analizirajući javno dostupne podatke na Internetu, došlo do saznanja da Grad Kruševac ima sedam aktivnih strategija i jednu o kojoj nema podataka, da u Aleksandrovcu postoje dve aktivne i dve istekle strategije, u Trsteniku dve aktivne i tri istekle, u Ćićevcu jedna aktivna, dok za opštinu Brus nema podataka.

Da je strateško planiranje u Srbiji neistražena oblast potvrdjuje i to što, kako je naveo Krstić, postoji samo jedna baza podataka strateških planova za razvoj lokalnih zajednica, koju je izradila Stalna konferencija gradova i opština.

– Ta baza sadrži podatke koje strateške dokumente imaju gradovi i opštine, ali ne i kako se strateška dokumenta izradjuju i primenjuju, odnosno kakav je njihov realni efekat na kvalitet života gradjana – rekao je Krstić.

Zaključak istraživanja je da bi, budući da se strateško planiranje primenjuje u zemljama Evrpske unije te da daje odlične rezultate, trebalo pronaći mehanizme da se unapredi kvalitet i poveća efikasnost strateškog planiranja na svim, a posebno na lokalnom nivou u Srbiji.  

Istraživanje je sprovedeno kroz projekat „Provera EU stvarnosti“, koji je realizovala koalicija pet organizacija civilnog društva na čelu sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju iz Niša. Projekat je finansijski podržala Beogradska otvorena škola kroz projekat „Civilno društvo za unapredjenje pristupanja Evropskoj uniji“ koji finansira Kraljevina Švedska.

Koordinatorka projekta iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Jovana Strahinjić, napomenula je da su ove organizacije tokom šest meseci radile na praćenju različitih procesa u oblasti evropski integracija,, poput strateškog planiranja, primene zakona o zabrani diskriminacije, oblasti zaštite životne sdredine.

– Ovo je, kao što ime projekta kaže, bila provera evropske stvarnosti, a naša ideja je bila da vdimo kako taj proces, koji se odvija daleko od gradjana u institucija, utiče na svakodnevni život gradjana, kako se lokalne samouprave menjaju u tom procesu i šta je to što će na kraju uticati na svakodnevni život svih nas – rekla je ona.