Копаоник – О повериоцима и стечајним управницима

„Права поверилаца у стечајном поступку“ била је тема 11. Европског правног и политичког форума (ЕППФ) и Петог стручног скупа агенције за лиценцирање стечајних управника, који је уз подршку Немачке организације за међународнусарадњу (ГИЗ) и Светске банке, прошле недеље организован на Копаонику

Директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), Данијела Вазура, казала је на отварању да је овај форум прилика за дискусију и размену искустава између стечајних управника, адвоката као заступника поверилаца и самих поверилаца, са циљем да се дође до закључака како превазићи изазове, те пронаћи најбоља решења у спровођењу стечајног поступка и намирењу поверилаца.

Вазура је подсетила учеснике да је законом о АЛСУ основана Агенција која је отпочела са радом пре десет година, те да јој је поверена улога да кроз поступак стручног испита, лиценцирања, сталних едукација и надзора над радом стечајних управника, развија професију стечајних управника.

Истакла је да Агенција годинама успешно сарађује са бројним релевантим институцијама (привредним судовима, регионалним привредним коморама, Привредном комором Србије…), да учествује у бројним активностима домаћих и међународних институција на тему стечаја, те да је учествовала и у издавању великог броја приручника и публикација.

Помоћник министра привреде, Милун Тривунац, нагласио је да је јавни интерес у стечајном поступку да се поштује законом прописана процедура и да се у што краћем року несолвентно привредно друштво, било путем банкротства „елиминише“ из привредног система или реорганизује, „оздрави“ и врати у привреду.

Додао је да је у току израда измена Закона о стечају који ће пре свега омогућити убрзање спровођења стечајног поступка и успешно спровођење планова реорганизације. Као битан део стратегије навео је јачање професије и обезбеђивање стручних, независних и непристрасних појединаца „личности од интегритета који ће бити гарант доношења исправних одлука током целог стечаја, нарочито када се појављују у улози стечајног управника“.

Вођа ГИЗ Програма за правне и правосудне реформе, Акбар Мохабат, рекао је да је ово 15-та година немачко српске развојне сарадње и да ГИЗ више од десет година пружа подршку партнерима у Србији, пре свега, како је истакао, у побољшању законодавних процеса и хармонизацији националних закона са европским стандардима, те да српским институцијама пружа консултације у припремама преговора за приступање Европској унији у домену поглавља 23 и 24.

Говорећи о ефикасној заштити поверилаца, Мохабат је нагласио да она повећава не само спремност за инвестиције у Србији, већ да помаже и да се стекне поверење у правни систем уопштено.

– Зато ми подржавамо професионализацију стечајних управника у Србији, кроз семинаре, издавање стручне литературе из области стечаја, као и кроз скупове на актуелне теме као што је данашња – рекао је он.

Директорка Сектора за привредни систем Привредне коморе Србије (ПКС), Нермина Љубовић, рекла је да је посао стечајних управника и стечајних судија од великог значаја за привреду Србије, те да је то разлог успостављања добре сарадње између АЛСУ И ПКС.

Она је истакла да циљ стечајног поступка јесте што потпуније и што брже намирење стечајних поверилаца, „али да морамо бити свесни да ће то намирење бити потпуније уколико стечајни дужник настави да живи, послује и  уредно сервисира своје обавезе“.

Као релативно нов инструмент у нашем привредном систему навела је споразумно финансијско реструктурирање које, како је истакла, може да представља један корак пре поступка стечаја.

Објаснила је да је то кратак, ефикасан, јефтин и брз поступак који се води пред Привредном комором Србије, који може да помогне да фирма, која се нашла у тренутним проблемима а има одрживо пословање, настави да функционише и да не заврши у стечајном поступку.

– Ако знамо да је према подацима НБС, на дан 31. октобра, било блокирано 54.310 привредних субјеката, са укупним износом блокада од 298,9 милијарди динара, без камате, те да је на дан 30. јуна укупан износ проблематичних кредита одобрених привреди износио 223,6 милијарди, јасно је колико, на жалост, има потенцијалних клијената за стечај – истакла је Љубовићка и позвала учеснике форума да своје потенцијалне клијенте који имају шансе да проблем реше на овај начин, упуте на тај поступак „који не одузима превише времена и не изазива нова финансијска оптерећења за привредна друштва“.

Учесници форума о стечају имали су прилике и да учествују у ЕРС (Electronic reporting System) радионици где су са инструкторима АЛСУ прошли неке од програма ЕРС-а који корисницима задају највише проблема и недоумица. Одржана је и панел дискусија у оквиру које су учесници имали прилике да изнесу своје недоумице, мишљења и искуства, те да поставе питања судијама и стручњацима из области стечајног права.

Д.П.