Zašto unosimo jelku u kuću i zašto je kitimo?

Za  novogodišnje i praznične dane za vas smo pripremili serijal tekstova  o narodnim običajima, o Deda Mrazu, kićenju novogodišnje jelke, Božiću, krsnoj slavi i o mnogim drugim verovanjima vezanim za mit i religiju kod starih Srba i drugih naroda. Pred vama je priča o novogodišnjem ili božićnjem drvetu – jelki.

Nezamislivo je unositi jelku u kuću i potom je kititi za vreme nekog drugog godišnjeg doba, osim zime. Sneg, decembar, rasveta i prednovogodišnja euforija prirodno diktiraju taj običaj. Da li ste se zapitali zbog čega se uopšte unosi to drvo zimzelene vrste u kuću i zašto baš zimi,  a ne, recimo, leti?

Odgovori leže u prošlosti. Svaki običaj i navika formiraju svoje značenje u nekom minulom vremenu, a to značenje, kroz trajanje, biva menjano. Dodaju se neki novi elementi i nova značenja, u skladu sa načinom života i verovanja  ljudi u datom periodu istorije. Tradicionalne navike i običaji iz paganskog vremena, u vidu  „iskrzanih“ i necelovitih prežitaka opstaju i stapaju se sa  hrišćanskim običajima, trajući još uvek, i u 21. veku. Unošenje i kićenje jelke se održalo do danas, po malo izmenjeno, ali je univerzalna simbolika ostala ista.

Zimzeleno drveće nije izabrano slučajno, kako navodi history.com. Ljudi antičke civilizacije, uključujući stare Srbe i Slovene, smatrali su  da bi unošenjem zimzelenih grana i biljaka u svoj dom udobrovoljili Boga Sunca u tome da im posle zime podari ponovno proleće i zelenilo. Rimljani su, na primer, dekorisali svoje domove i hramove zimzelenim vrstama u čast svojih bogova. Keltski sveštenici su ukrašavali hramove zimzelenim biljkama koje su predstavljale simbol večnog života.

Reč je dakle bila o običaju koji je svoje korene imao još u paganskim vremenima kada se na zimu gledalo kao na vreme kada zli duhovi hodaju zemljom i donose smrt. Kako bi se podsetili da će proleće ipak doći, a i kako bi te zle sile oterali od svojih domova, ljudi su zimzelene biljke – koje ne gube svoje četine i odolevaju svakoj hladnoći, unosili u svoje domove i ukrašavali.

Smatra se da novogodišnje drvo u hrišćanskoj veri predstavlja rajsko drvo sa darovima i svetlima koja predstavljaju mesec i zvezde. I u hrišćanskom kontekstu, odabrano je zimzeleno drvo kao simbol besmrtnosti i večnog života.

Nemačka kao kolevka ukrašavanja jelki

Nemačka je zaslužna za početak kićenja božićne jelke kakvu danas poznajemo. U 16. veku, kada su pobožni hrišćani doneli ukrašena drvca u svoje domove. Rašireno je verovanje da je Martin Luter, protestantski reformator iz 16. veka, prvi dodao upaljene sveće na drvo. Hodajući ka svom domu jedne zimske večeri, sastavljajući propoved, bio je zadivljen sjajem zvezda koje su svetlucale usred zimzelenih drveća. Da bi napravio sličnu atmosferu za svoju porodicu, podigao je drvo u glavnoj prostoriji svoje kuće i okitio njegove grane upaljenim svećama – navodi history.com

V. Milojević