Mladi u gradu: Košarkašica Aleksandra Punoševac – Ljubav prema lopti od detinjstva

Aleksandra Punoševac (19), studentkinja je psihologije i izvrsna sportistkinja. Još kao dete, igrajući fudbal na ulici, pokazivala je talenat za sport, a potom je, sa 12 godina, počela profesionalno da se bavi košarkom. Bivša je igračica OKK Bagdala, trenutno igra za ŽKK „Duga” iz Šapca, a ove godine je bila pozvana u Žensku seniorsku reprezentaciju Srbije.

Kao devojčica, krenula je stopama starijeg brata i upisala plivanje, ali ju je oduvek više privlačila lopta.

– Kao mala sam dosta vremena provodila na ulici igrajući fudbal i košarku. Uglavnom je sve bilo vezano za loptu. Tako sam sa plivanja prešla na košarku. U Kruševcu tada nije postojao ženski košarkaški klub, pa sam dve godine igrala sa dečacima u KK Napredak. Jedan profesor iz kruševačke Gimnazije otvorio je košarkašku sekciju za devojke, pa sam uporedo krenula da treniram i sa dečacima i sa devojčicama, da bih se, na kraju te sezone, odlučila da počnem u ženskom klubu. Tu sam ostala tri godine. Mislim da mi je period proveden sa dečacima dosta pomogao u smislu čvrstine. Oni su jači pol, grublje se igra, tako da mi je sa devojkama bilo lakše – objašnjava početak svoje karijere košarkašica Aleksandra Punoševac.

Foto: Luka Đuričić

Vodeći se sopstvenim iskustvom, smatra da je važno da sva deca otkriju koji sport vole, te da treniraju od malih nogu.

– Bitno je da se deca bave sportom, zato što se odmalena stiču dobre navike. Mogu da krenu na neke bazične sportove, ne mora da bude sa loptom. To mogu da budu atletika, gimnastika, plivanje. I sama osećam benefite u košarci, zbog toga što sam trenirala plivanje. Kroz sport, deca mnogo brže sazrevaju i manje su šanse da krenu stranputicom. Iskreno bih volela da sva deca imaju priliku da treniraju bilo koji sport koji ih ispunjava – kaže ona.

U OKK Bagdala provela je tri godine, a onda je dobila ponudu i otišla u Šabac i svoju karijeru nastavila u ŽKK „Duga”.

– Dok sam bila u Bagdali, isticala sam se na utakmicama, a često sam bila pozivana i na regionalne treninge. Njima je prisustvovao moj sadašnji trener, koji me je primetio. Na kraju treće sezone u Bagdali dobila sam nekoliko ponuda. Mojim roditeljima i meni je bilo važno da odem u neki klub gde mogu da dobijem pravu priliku, da se afirmišem i da imam sigurnost. Imala sam ponudu iz Beograda, ali su moji roditelji smatrali da nisam spremna za tako veliki grad. Ispostavilo se da je to najbolja odluka. Kada odete tako mladi bilo gde, teško je da se odmah adaptirate na novu sredinu. U Šapcu je atmosfera porodična i nije mi trebalo puno vremena da se uklopim – objašnjava ona.

Foto: Luka Đuričić

Kada su početkom godine usledile seniorske pripreme, nije ni slutila da će biti pozvana u Žensku seniorsku reprezentaciju.

– Nisam očekivala taj poziv. Selektorka se opredelila da tih sedam dana, koliko smo mi bile na pripremama, pozove neke mlađe igračice, koje igraju u različtim klubovima u Prvoj ženskoj ligi Srbije. Želela je da nas upozna, da vidi kako mi radimo, koji su naši trenutni dometi. To je jedna vrlo ozbiljna organizacija. Bilo je prilično naporno i mislim da nikad u životu nisam imala takav obim rada na jednom treningu. Uspevali smo da za dva sata treninga prođemo kroz sve košarkaške elemente. Bilo je jako teško, ali je to za mene bilo ogromno iskustvo. Kada sam se vratila u klub i nastavila sa utakmicama, osetila sam da sam još bolja na treninzima. Ozbiljnije sam shvatila kako treba raditi. To se odrazilo i na utakmice, pa sam poslednjih nekoliko odigrala baš dobro. Počastvovana sam što sam imala priliku da upoznam te igračice, selektorku i trenere – navodi naša sagovornica.

Foto: Luka Đuričić

Iako profesionalno bavljenje sportom iziskuje puno vremena, energije i volje, Aleksandra je odlučila da nastavi svoje obrazovanje, te je upisala studije psihologije. Kako kaže, za uspeh na oba polja bitna je dobra organizacija.

– To je bila moja želja od kada sam upisala srednju školu. Jedino tu knjigu nisam prodala od svih koje sam imala. Mama mi je lekar, pa sam jedno vreme želela da upišem medicinu. Međutim, shvatila sam da to nije moguće zbog košarke, pa sam odabrala psihologiju, koja je najpribližnija tome. Kasnije bih volela da se usmerim na psihologiju sporta. Volim da razumem kako ljudi razmišljaju i šta su uzroci ponašanja u različitim situacijama – kaže ona.

U budućnosti bi volela da se podjednako bavi košarkom i psihologijom, ali je svesna da će jednog trenutka morati da se opredeli.

– Košarka je zasada primarna, ali bih volela da se u jednom trenutnu više posvetim psihologiji, da ne bude da imam samo diplomu, već da stvarno poznajem materiju i da mogu da radim to na visokom nivou – dodala je ona.

Foto: Luka Đuričić

J.A.

______________________________________________________________________________________________

Ponosni na rad Kluba „Mladi u Gradu“

Tekst je nastao kao rezultat rada našeg Kluba „Mladi u Gradu“, koji okuplja mlade sugrađane koji predlažu teme, kojima će se naši mediji baviti, a ukoliko žele, učestvuju u kreiranju tekstova.

Cilj nam je da se na ovaj način čuje glas mladih, da oni postanu oni koji primećuju, ali i utiču na dešavanja u svom okruženju!

Mladi, ukoliko želite da nam se pridružite to možete učiniti slanjem poruke na mejl [email protected], ili preko društvenih mreža, fejsbuk stranice KrusevacGrad i instagram profila novinegrad.