Učenici u klupama, politika u vazduhu, a… Gimnazija još uvek prekrivena velom

U Rasinskom okrugu u osnovnim i srednjim školama u novoj školskoj godini imamo preko 21.000 učenika. U osnovnim je 15.000 učenika, a u srednjim 6.400. U kruševačkoj Gimnaziji radovi su u toku i nadamo se da će vrlo brzo biti završeni, a učenici i zaposleni biti maksimalno bezbedni. Za novi početak je, pre svega, fokus na normalizaciji nastave i depolitizaciji obrazovanja. Svako ima pravo na politički stav, ali on ne sme da ugrozi pravo učenika na obrazovanje

Piše: Jovana Stefanović

Smeh, koraci i uzbudljive priče ispunili su 1. septembra učionice, hodnike i školska dvorišta, dok se miris novih svezaka i udžbenika mešao sa jutarnjom svežinom. Učenici se vraćaju svojim obavezama, starim drugarima, ali i simpatijama koje su ostavili za sobom pre letnjeg raspusta. Za neke je ovo uzbudljiv početak sa novim izazovima, predmetima, nastavnicama i školama, dok se drugi osećaju pomalo nesigurno. Sve je to deo ikonografije septembarskog kolaža koji oživljava školski život, tako sličan decenijama unazad.

Škole u Rasinskom okrugu su od juna do septembra doživele brojne izmene i pripreme za novu školsku godinu. Dok su neke obnavljale učionice i uređivale školska dvorišta, druge su ostale gotovo netaknute. Pedagozi su krojili planove, rasporede časova, osmišljavali nastavne jedinice i projekte koji će upotpuniti školsku godinu.

– U Rasinskom okrugu u osnovnom i srednjem obrazovanju u školskoj 2025/26. godini imamo preko 21.000 učenika. U osnovnim školama je više od 15.000 učenika, a u srednjim školama preko 6.400. Na teritoriji okruga postoji 39 osnovnih škola, dve mešovite – Muzička škola ‘Stevan Hristić’ i ŠOSO ‘Veselin Nikolić’ u Kruševcu, kao i 11 srednjih škola. U odnosu na prethodnu školsku godinu, nije bilo značajnih izmena u organizaciji rada škola, osim nekoliko škola koje su zbog različitih ušteda prešle na jednosmenski rad, uz ispunjenost uslova prostora – rekao je Zoran Asković, načelnik Školske uprave.

Najtraženije škole, kao i prethodnih godina, bile su Medicinska, Ekonomsko-trgovinska i Prva tehnička škola u Kruševcu. One su već u prvom krugu popunile sva mesta. Ove godine nema novih obrazovnih profila, a ukinuti su poljoprivredni tehničar i vinogradar-vinar u Srednjoj školi „Sveti Trifun“ sa domom učenika u Aleksandrovcu i u Hemijsko-tehnološkoj školi u Kruševcu smer Poljoprivredni tehničar digitalnih tehnologija.

– Smatram da, pre svega, obrazovne profile učenicima, u najvećoj meri, biraju roditelji. Najmanje popularno kod učenika pri izboru škole i obrazovnih profila je izbor srednje stručne škole. Po meni, taj izbor je dobar, pogotovo ako se radi o obrazovnom profilu po dualnom obrazovanju, gde učenik može vrlo brzo doći do zaposlenja. Može i nastaviti školovanje posle toga – dodaje Asković.

Dualno obrazovanje ove godine pohađa 111 učenika u 11 obrazovnih profila. To su obrazovni profili u Tehničkoj školi u Trsteniku: tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašina, operater mašinske obrade rezanjem i mehaničar motornih vozila. U Kruševcu su to: trgovac u Ekonomsko-trgovinskoj školi, mehaničar motornih vozila, električar, bravar-zavarač i operater mašinske obrade rezanjem u Prvoj tehničkoj školi. U Hemijsko-tehnološkoj školi obrazovni profili su konobar i kuvar (mešovito odeljenje), a u Politehničkoj školi „Milutin Milanković“ Kruševac obrazovni profil je tehničar modelar odeće.

– Pre nego što je donet zakon o dualnom obrazovanju u ŠU Kruševac, a pre svega u Kruševcu, srednje škole poput Hemijsko-tehnološke, Prve tehničke, Ekonomsko-trgovinske i Politehničke škole „Milutin Milanković“ već su sa FAM-om potpisivale ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji i učenici iz ovih škola su praktičnu nastavu pohađali u pogonu fabrike. Imali su mentore koji su ih pripremali da odmah posle školovanja uđu u halu i rade. Dakle, nama u Kruševcu nije bila neka novina dualni obrazovni sistem, već smo nastavili u istom smeru, ali smo proširivali fabrike kao što su pogoni u Trsteniku u Prvoj petoletki i Namenskoj. Tada smo imali više od 15 učenika koji su se obrazovali po dualnom obrazovnom sistemu. Sada je broj opao zbog nezainteresovanosti privrednih subjekata, ali i zbog roditelja – ističe načelnik.

Ovaj tekst možete pročitati i u našem štampanom izdanju

Pored planiranja nastave i organizacije rada, tokom leta veliki deo pažnje bio je usmeren na poboljšanje uslova u školskim objektima. Škole su obavile neophodne popravke, radove na tekućem održavanju i modernizaciji prostora, kako bi svi učenici i zaposleni počeli godinu u bezbednim i funkcionalnim učionicama.

– Kao i svake u prethodnih 12 godina, u Školskoj upravi Kruševac se puno radilo u školama. Imamo lepe i moderne objekte i u selima i u gradovima, sa video nadzorima što omogućava potpunu bezbednost dece, a i svih zaposlenih. Puno škola je renovirano, ali i izgrađeno od temelja do krova. Takve su u Kruševcu škole ‘Nada Popović’, ‘Jovan Jovanović Zmaj’ Mudrakovac, ‘Jovan Popović’, ‘Dragomir Marković’, Medicinska škola i mnogo drugih. ‘Dobrica Ćosić’ u Velikoj Drenovi je jedna od škola koja je, u toku leta, pre godinu dana sagrađena od temelja do krova. U Gimnaziji u Kruševcu su počeli radovi na sanaciji fasade. Radovi su u toku i nadamo se da će vrlo brzo biti završeni, a učenici i zaposleni biti maksimalno bezbedni. U OŠ ‘Jovan Jovanović Zmaj’ u Mudrakovcu izvode se radovi na vodovodnoj mreži. Moram da napomenem i da su skoro sve škole u Kruševcu energetski efikasne – navodi Asković.

U doba IT tehnologije, obrazovanje ide u tom smeru. Sve škole imaju opremljene računarske kabinete koji su finansirani sredstvima Ministarstva prosvete. Većina škola ima i pametne table. Učenici i zaposleni su potpuno bezbedni jer u svim školama postoje video nadzori i sistemi za dojavu požara. Ministarstvo prosvete obezbedilo je besplatne udžbenike za određene kategorije učenika osnovnih škola. Nastavlja se i projekat obogaćenog jednosmenskog rada u školama.

Tokom prethodnog perioda Ministarstvo prosvete je izmenama podzakonskih akata, kao i kroz unapređivanje funkcionalnosti e-Dnevnika i drugih digitalnih alata omogućilo značajno smanjenje administrativnih obaveza u obrazovnim ustanovama.

– Važno je napomenuti da se unapređuje rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Inovacije su upotreba humanoidnih robota, koji su nova visokotehnološka asistivna tehnologija i didaktičko sredstvo za rad nastavnika u resursnim centrima i svim drugim školama u kojima se obrazuju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Ministarstvo prosvete je nabavilo 11 humanoidnih robota. Možda bi u narednom periodu bio prioritetni zadatak da se osposobe računarski kabineti i da se u nekim školama, a njihov broj je mali, ošteti stari ili postave novi video nadzori – rekao je.

Sve novine i tehnologije primenjuju se upravo s ciljem da svaki učenik počne novu školsku godinu u optimalnim uslovima za učenje i razvoj. Istovremeno, školski sistem mora da odgovori i na demografske i organizacione izazove, vodeći računa o broju odeljenja, rasporedu nastavnika i potrebama učenika u svim delovima Rasinskog okruga.

– U ovoj školskoj godini upisano je ukupno 939 prvaka u gradu Kruševcu, a 755 prvaka u ostalim opštinama Rasinskog okruga. Taj broj je malo manji u odnosu na prethodnu školsku godinu, ali uprkos tome seoske škole opstaju i tamo radi isti broj učitelja kao i prethodne godine, a u nekim školama imamo i odeljenje više. Za novi početak je, pre svega, fokus na normalizaciji nastave i depolitizaciji obrazovanja. Svako ima pravo na politički stav, ali on ne sme da ugrozi pravo učenika na obrazovanje. Kao što znamo, svi zakoni u Republici Srbiji zabranjuju politiku u školama i to treba da nam bude stalno na pameti. Škola mora da vrši svoju primarnu funkciju, a to je da obrazuje i vaspitava generacije koje će preuzeti u nekom narednom periodu dužnosti koje mi sada obavljamo. A bez dobrog obrazovanja, nema ni jake države. Zato je bitno da se sve ružno što nam se dešavalo pred kraj prošle školske godine zaboravi i da svi nastavimo dalje, a sve ovo da nam budu prioriteti – zaključuje Zoran.

Radovi na Gimnaziji otpočeli sredinom aprila

Gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović je 1. septembra dao izjavu, ispred ulaza u zgradu Gimnazije. Naglasio je da su radovi na fasadi zgrade i u dvorištu Gimnazije u toku. Grad je aplicirao za sredstva kod Ministarstva prosvete, ali pošto se dugo čekalo na negativan odgovor, kasnilo se sa pokretanjem procedure. Međutim, Grad je odlučio da Gimnaziji iz budžeta obezbedi 22 miliona dinara, dok je škola morala da pripremi tendersku dokumentaciju i obavi celokupan postupak javne nabavke, izbor ponuđača i uvođenje u posao izvođača radova. Izvođač radova je obezbedio gradilište do završetka radova i preduzeo sve aktivnosti kako bi se zaštitili prolaznici i korisnici objekta, posebno đaci. Početak radova najavljen je odmah nakon okončanja postupka javne nabavke, koja je završena 16. aprila, što znači da do sada rekonstrukcija traje već više od četiri i po meseca.

Od jutros novi 817. broj GRAD-a na kioscima Rasinskog okruga