U Zavičajnom muzeju Župe predstavljena enciklopedija KIruševca

U Zavičajnom muzeju Župe u Aleksandrovcu predstavljeno je peto izdanje “Enciklopedije Kruševca”, kapitalno delo autora mr Slobodana Simonovića, istraživača, publiciste i bibliotekara u penziji iz Kruševca, u izdanju ove ugledne ustanove

Piše: Živomir Milenković

Ovo je peto izdanje knjige koja je nastajala pedeset godina. Obuhvata period od najstarijih vremena do jula 2025. godine i u njoj je obrađeno više od 4.500 pojmova, na 950 stranica A4 formata, sa težinom od oko 4 kg. Ono što pleni u Enciklopediji je sveobuhvatnost njenog sadržaja – zastupljene su oblasti: istorija, politika, privreda, kultura, religija, književnost, umetnost, etnologija, sport, geografija, geologija, hidrogeologija … Tekstualni sadržaj knjige ilustruje više od 1.300 crno belih fotografija, geografskih karata, 134 kolor priloga… Svoje sadržaje dalo je oko pedeset saradnika, od Kruševca pa do Trstenika, Aleksandrovca, Brusa, Varvarina, Ražnja i Ćićevca. Knjiga ima kapitalni značaj, a ovakav projekat u Srbiji su realizovali samo Beograd, Novi Sad i Niš, a Kragujevac je objavio svoj Leksikon.

U ime izdavača i domaćina manifestaciju je otvorio vd direktor Zavičajnog muzeja Župe Aca Terzić, program je vodio Ivan Brborić, a o knjizi su govorili protojerej Dragić Ilić, dr Miloš Marković, dr Velibor Lazarević i istoričar Ivan Brborić.

Protojerej Dragić Ilić je citirao poznatu kulturnu poslenicu iz Kraljeva Draganu Tipsarević koja je rekla da Kraljevo nema takvog čoveka kakav je Slobodan Simomović, pa nastavio: – U Enciklopediji su dati opisi značajnih ličnisti iz istorije SPC koji su skrajnuti. Npr. prota Milun J. Stojadinović, koji je 1940. u Kruševcu objavio knjigu sećanja na svoje logorovanje u Bugarskoj od 1915 do 1918. godine. On je brat čuvenog ekonomiste, bankara, političara i predsednika Kraljevske vlade Milana Stojadinovića, i drugog brata Dragija koji su rodom iz Stopanje. On je sahranjen u Kruševcu, grob mu je prekopan, spomenik bačen, a zatim je sahranjen u Stopanji u porti crkve Svetih Apostola Petra i Pavla.

Dr Miloš Marković je objasnio pojam enciklopedije, koji bi u srpskom jeziku značio sveznanje. Prema njegovim rečima, u ovom kapitalnom delu nalazi se najmanje 200 ličnosti iz Župe, a među njima i brojni naučnici, umetnici. privrednici, univerzitetski profesori, sportisti i drugi. Dobrica Ćosić je rekao da smo svi dužni svome zavičaju, a on nama ništa ne duguje, a zatim je opširno govorio o istorijatu svog rodnog sela Šljivova, koje je obnovljeno 1804. godine.

Dr Velibor Lazarević je podsetio da je prvo izdanje Enciklopedije objavljeno 2006. i da je ova knjiga raritet u Srbiji.

– Kruševac ruši spomenike znamenitih ličnosti i o tome niko ne vodi računa. Apelujem da Aleksandrovac zaštiti spomenike znamenitih ličnosti. Simonović je opisao i likove znamenitih ličnosti različitih političkih opredeljenja, pa je na taj način ispravljena višedecenijska nepravda prema njima.

Mr Slobodan Simonović je stvaralačkim radom u kulturi i bibliotekarstvu stekao veliko stručno znanje. Više od pet decenija pronalazi, istražuje i brine o zavičajnoj građi kruševačkog kraja. Tako je i nastala „Enciklopedija Kruševca“:

– U Narodnoj biblioteci Kruševac sam radio oko četrdeset godina na Odeljenju zavičajnih knjiga, tako da sam došao do najstarijih dragocenih podataka. Knjiga obuhvata period od najstarijih vremena do današnjih dana. Naučno je sitematizovana na najsavremenijim metodološkim principima i vrlo je jednostavna za snalaženje i čitanje. Ima dosta bisera, pa se iz ove knjige mogu praviti razni leksikoni. Veoma je dragocena u svim elementima. Ova Enciklopedija nije samo zbirka podataka, već svedočanstvo o našem znanju, kulturi i identitetu, most između prošlosti i budućnosti.

Ivan Brborić je, u ime izdavača, kazao da je Zavičajni muzej Župe, imao čast da objavi ovo kapitalno delo, kakvo u Srbiji imaju samo Beograd, Novi Sad i Niš, a Kragujevac samo Leksikon. Slobodan Simonović je istaknuti istraživač, naučnik i publicista i ostaće upamćen po Enciklopediji Kruševca i na prostoru cele Srbije.

U okviru programa Jovana Pecić je čitala delove knjige o Kruševcu, Bagdali, Župi i o drugim znamenitostima iz ovog obimnog i kapitalnog dela.

Šta sve čuva Umetnička galerija: Slika Nevenke Rajković Zagrađeno more iz 1984. godine