U susret prazniku, sa starijim sugrađankama o Osmom martu

Većina sugrađanki i sugrađana Osmi mart obeležava darujući drage i bliske ženske osobe, majke, bake, supruge, devojke, drugarice, znakom pažnje, poklonom, izlaskom.

Ženske organizacije, tradicionalno, organizuju akcije kojima podsećaju na značaj borbe za ravnopravnost, dok mnoge institucije taj datum koriste kao povod da progovore o postignutom u ovoj oblasti. Bude to prilika i da se razgovara o problemima nasilja prema ženama, ekonomskoj nesamostalnosti te o programima i propisima koji treba da doprinesu boljem položaju žena. Uz podsećanje na istorijat ženskog pokreta te beleženje stavova savremenika o ovom prazniku, donosimo vam sećanja nekih od najstarijih žena iz našeg kraja, na to kako se Osmi mart obeležavao u prvoj polovini prošlog veka, kada su naše sagovornice bile mlade.

Jelica Pribaković (98) radni vek je provela vredno se baveći poljoprivredom. Kako kaže, obavljala je sve poslove koji se rade na selu, a sada dane provodi u društvu ostalih korisnika kruševačkog Gerontološkog centra.

– Ovde mi je mnogo lepo, lepo me čuvaju, samo što nisam kod kuće. Imam dva sina i ćerku, tri unuka, tri unuke i jedanaest praunučeta. Deca me zovu, obilaze kad god mogu. Dolaze mi i praunučići, sednu kraj mene, pa dok ja krckam orahe, oni me pitaju kako je bilo kada sam bila mlada – kaže Jelica.

Svojim izgledom i nežnim pogledom, baka Jela, kako je od milošte zovu, uspeva da pokupi simpatije svih koji je upoznaju. Njena naizgled stidljiva narav brzo ustupa mesto zainteresovanosti kada se povede priča o minulim danima.

– U selu se slabo slavio Osmi mart. Ljudi nisu imali vremena, puno se radilo. Teško se živelo, ali tako je moralo, nismo znali za bolje. Sve je bilo skromno. Ako ne poseješ sve, nemaš ništa. Sada se drugačije živi, uslovi su bolji, sve se ima. Ovde dobijamo poklone za praznik. Lepo je kada se okupimo i kada se družimo – objašnjava ona uz poruku mladima da se slažu i vole, te da budu dobro i zdravo.

Baka Ruža (91) je poznata po tome što voli da učestvuje na priredbama i skupovima koji se u Gerontološkom održavaju. Obožava narod i svaki vid druženja. Kako kaže, bogata je osoba jer ima dve ćerke i sina, dva unuka i šest praunučeta.

– Muž i ja smo sve radili, bavili smo se poljoprivredom i gajenjem stoke. Sve smo imali, živeli smo lepo i u slozi. Nekada se na selu nije slavio Osmi mart, ali kada su deca porasla, kupovala su mi poklone. Žene su pre drugačije živele, sada se sve promenilo nabolje – kaže Ružica Ćoćić, koju u Domu, po rečima zaposlenih, svi vole.

Svojim stilom odevanja te upečatljivom toaletom, Vera Marinković (89) privlači pažnju svih koji je upoznaju. Ima sina i ćerku, tri unuka i tri praunučeta.

– Nekada smo radili sve što je bilo potrebno da se preživi na selu. Žene su radile koliko i muškarci, a kada se u obzir uzmu kućni poslovi, i više. Pre se nije slavio Osmi mart, niko to nije gledao. Sve je bilo skromno, često i siromašno. Retko kada se negde išlo, moralo je stalno da se radi. Sada je ženama mnogo lakše – objašnjava ona.

Jovana Aksentijević