+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » U koje zemlje se iseljavamo?

U koje zemlje se iseljavamo?

U poslednjem izveštaju Svetskog Ekonomskog Foruma, Srbija je među prvih deset zemalja po broju stanovnika što napuštaju državu tražeći posao u inostranstvu. Naši mladi visokoobrazovani uglavnom odlaze u Veliku Britaniju. Za osobe sa srednjim ili osnovnim obrazovanjem Italija, Austrija, Nemačka, Švajcarska i Švedska su najprivlačnije destinacije

Dr Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, ističe da najveću spremnost da u kofere spakuju diplome i kupe kartu u jednom pravcu pokazuju učenici i studenti mlađi od 30 godina, nezaposleni, članovi velikih i siromašnih porodica, kao i prozapadno orijentisani ispitanici.

– Više od trećine ispitanika otišlo bi u inostranstvo samo, a svaki peti s namerom da mu se porodica pridruži kasnije. Većina anketiranih potencijalnih migranata izjasnila se da bi u inostranstvu ostala od jedne do tri godine ili duže od tri godine, a skoro dvadeset odsto ispitanika izrazilo je spremnost da radi van Srbije do penzionisanja. Zauvek bi ostao svaki deseti ispitanik –  ističe dr Rašević.

Direktorka Centra za demografska istraživanja podseća da je popisom iz 2011. godine registrovano više od 41.000 osoba na radu i boravku u inostranstvu, sa višom ili visokom školom.

Moguće je da je ovaj udeo veći, jer za relativno veliki broj popisanih migranata nije bilo poznato obrazovanje. Demografi veruju da su u 30.000 migranata u inostranstvu s nepoznatom školskom spremom najzastupljeniji upravo najobrazovaniji. Zna se da je broj najobrazovanijih državljana Srbije na radu i boravku u inostranstvu između popisa stanovništva 2002. i 2011. povećan za 7.000.

Dr Mirjana Rašević ističe da su žiteljima Srbije od no„vih” zemalja EU najzanimljivije Slovenija i Mađarska, dok najviše naših zdravstvenih radnika odlazi u Nemačku. Između ostalog, razlog je i Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih zdravstvenih radnika u Nemačkoj koji su 2013. sklopile Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka savezna agencija za rad.

Inače, na evidenciji NZS krajem prošle godine bilo je 24.000 zdravstvenih radnika. Ali, o odlasku iz zemlje ne razmišljaju samo„beli mantili” koji su na birou rada.

Rezultati nedavno obavljenog istraživanja, koje je obuhvatilo oko 500 zaposlenih lekara, pokazali su da gotovo svaki drugi razmišlja o odlasku u inostranstvo. Među razlozima koje navode, niske plate pominju se tek posle loših uslovi rada, nedostatka savremene opreme i skromnih mogućnosti napredovanja u službi.

Dr Mirjana Rašević navodi procene Svetske banke da Srbi iz dijaspore godišnje pošalju 3,6 milijardi dolara svojim najbližima u domovini. Prema njihovim analizama, u Srbiju je od 2007. do 2015. putem doznaka stiglo oko 35 milijardi dolara. Doznake su definisane kao ukupni privatni prekogranični transfer od osoba koje žive ili rade u svetu ka osobama u Srbiji.

U Izveštaju Svetske banke Srbija je druga među zemljama Evrope i Centralne Azije po apsolutnom iznosu procenjenog priliva doznaka u 2015. godini. Ispred naše zemlje jedino je Ukrajina sa 6,2 milijarde dolara.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz 2014-2015. godine pokazalo je da veliki deo novca iz dijaspore u Srbiju stiže uglavnom neformalnim kanalima. Preciznije, 43,6 odsto ukupnih novčanih doznaka transferisano je formalnim kanalima, a 39,6 procenata doznaka uručeno je lično. Zanimljivo je da je 1,9 odsto doznaka poslato po vozačima na autobuskim linijama koje saobraćaju između Srbije i zemalja Evrope. Novac je najčešće stizao iz Nemačke (27,5 odsto), Austrije (15 odsto) i Švajcarske (7,5 odsto).

Rezultati ove studije takođe govore da se čak 70 odsto novčanih pošiljki koristi za kupovinu hrane, odeće i obuće i plaćanje komunalija, dok se za aparate za domaćinstvo, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje trošilo značajno manje novca. Kupovina, gradnja ili renoviranje stana odnosno kuće su drugi po visini udela u trošenju novca koji je poticao iz doznaka, dok je najmanje pristiglog novca uloženo u biznis i štednju.

U poslednjem izveštaju Svetskog Ekonomskog Foruma, Srbija je među prvih deset zemalja po broju stanovnika što napuštaju državu tražeći posao u inostranstvu. Naši mladi visokoobrazovani uglavnom odlaze u Veliku Britaniju. Za osobe sa srednjim ili osnovnim obrazovanjem Italija, Austrija, Nemačka, Švajcarska i Švedska su najprivlačnije destinacije Dr Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, ističe da najveću spremnost da u kofere spakuju diplome i kupe kartu u jednom pravcu pokazuju učenici i studenti mlađi od 30 godina, nezaposleni, članovi velikih i siromašnih porodica, kao i prozapadno orijentisani ispitanici. - Više od trećine ispitanika otišlo bi u inostranstvo…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

U bašti Kluba KCK predstavljen 30. broj časopisa „Putevi kulture“

Tema 30. broja „Puteva kulture“, bila je saradnja, a na promociji su učestvovali autori iz KruševcaTrideseti broj časopisa „Putevi kulture“, ...

Napredak od nedelje na Tari

Fudbaleri Napretka počeli su pripreme za novu sezonu Super ligu Srbije, koja startuje već 1. avgustaPauza između dve takmičarske sezone ...

U Bolnici pedesetak pacijenata sa sumnjom na koronu, obolelo šestoro medicinara

U kruševačkoj Bolnici je smešteno pedesetak pacijenata kod kojih se sumnja na koronu, među njima je osmoro sa potvrđenim virusom, ...

Uklonjeni delovi školskog krova sa ulice, kreće sanacija

Tokom popodneva uklonjeni su delovi limenog krova koji je usred jnevremena koje je prošle noći pogodilo Kruševac pao u dvorište ...

Saniraju se posledice noćašnje oluje, protigradni strelci pripravni za novo najavljeno nevreme

Popravljen kvar na dalekovodu Majdevo, Trajal bi trebalo da dobije struju do početka druge smene, a putnički voz stoji dok ...