U borbi protiv dijabetesa: Bolest modernog doba

Usled ubrzanog načina života, odnosno nedostatka fizičke aktivnosti i nepravilne ishrane, dijabetes se smatra bolešću savremenog društva. Procenjuje se da u opštini Kruševac ima 15 hiljada obolelih od dijabetesa, a iz Društva za borbu protiv šećerne bolesti poručuju da im najveći problem predstavlja nedovoljan broj endokrinologa. Iz udruženja su optimistični, te smatraju da će problem biti rešen pojavom mladih internista koji su zainteresovani za rad sa obolelima od šećerne bolesti

Najveći faktori rizika za nastanak i razvoj dijabetesa su genetski faktori, faktori spoljašnje okoline i imunološki faktori, istakao je endokrinolog Opšte bolnice Kruševac, dr Dragoslav Milenković.

– Što se tiče preventivnih mera, najvažnije su redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana. Takođe, potrebna je pravovremena kontrola glikemije i uzimanje terapije kada je to potrebno. Poslednjih godina se razvila savremena terapija dijabetesa, koja je u našoj zemlji odobrena, potpomognuta novim glukometrima, senzorima, novom insulinskom terapijom, inovativnom terapijom što je doprinelo regulaciji dijabetesa – rekao je dr Milenković, dodavši da je dijagnostika šećerne bolesti vrlo jednostavna.

– Može se ustanoviti kontrolom glikemije, odnosno labaratorijskim rezultatima glikoziranog hemoglobina od strane lekara. Takođe, postojanje glukometra ili senzora koji će redovno meriti vrednosti glikemije na osnovu čega pacijent odlazi kod lekara kako bi se dodatno korigovala terapija.
Slaba fizička aktivnost i nedovoljno šetnje je dovelo do razvoja gojaznosti, pa i insulinske rezistencije, a samim tim i ispoljavanja dijabetesa. Kako bi se kod građana podigla svest o ovoj bolesti, 7. aprila 2005. godine, na Dan zdravlja, u Kruševcu je osnovano Društvo za borbu protiv šećerne bolesti.

– Imamo oko tri i po hiljada članova, a pretpostavka je da u kruševačkoj opštini postoji oko 15 hiljada obolelih od šećerne bolesti. Naš najveći problem jeste dostupnost i obaveštenost. Naime, poslednjih nekoliko godina su nam dostupni najsavremeniji lekovi, koji su na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Ipak, teško je doći do lekara specijaliste koji treba da odredi adekvatnu terapiju. Ovaj problem je svuda prisutan, naročito nakon kovida. Dijabetičari u seoskim sredinama imaju dodatne poteškoće, jer tamošnji lekari nisu dovoljno upućeni u sve novine vezane za terapiju. Takođe, mnogi oboleli nisu upoznati sa svojim pravima koja im po zakonu pripadaju. Tu prvenstveno mislim na odlazak u Specijalnu bolnicu Merkur u Vrnjačkoj Banji na šta sve punoletne osobe obolele od šećerne bolesti imaju pravo jednom u četiri godine. Zbog toga se mi iz Društva trudimo da preko naših akcija ljude upoznamo sa time, te da oni odu kod lekara i na osnovu zakona iskoriste svoja prava – istakla je Latinka Milojević, predsednica Društva za borbu protiv šećerne bolesti Kruševac.

Udruženje dijabetičara kao most između pacijenata i lekara

Društvo stalno organizuje besplatno merenje šećera i krvnog pritiska, te često na ovakvim akcijama osobama koje imaju povišene rezultate ukazuju odlazak kod svog izabranog lekara i na dalje analize.

– Često kažem da smo mi most između pacijenata i lekara, jer naše udruženje služi da ljudima koji nemaju dobre rezultate, ukažemo da preduzmu nešto s tim u vezi. Ukoliko šećernu bolest, kao i sve druge bolesti, otkrijemo na vreme, uz promenu načina života koja podrazumeva više fizičke aktivnosti i pravilnu ishranu, može doći do regulisanja šećera u krvi i to bez korišćenja terapije. Kada smo formirali Udruženje, svakog prvog četvrtka u mesecu smo organizovali predavanja. Mnogi predavači su bili oduševljeni koliko su Kruševljani zainteresovani da uče i primenjuju zdrav način života. Nažalost, korona je to presekla, ali mi polako pokušavamo da ponovo organizujemo tako velika predavanja, jer smatram da je naša najvažnija aktivnost da edukujemo naše sugrađane – rekla je Latinka Milojević.

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti ima svoje prostorije na petom spratu Doma sindikata gde svakodnevno, od 10 do 12 časova, izuzev četvrtom kada su dostupni od 16 do 18 sati, Kruševljani mogu besplatno da izmere šećer i krvni pritisak, provere svoju visinu i težinu, te da dobiju potrebne informacije i uputstva kako i pored dijabetesa da žive kvalitetno.

– Svakodnevno neko dežura i mislim da smo tu od velike koristi naim sugrađanima, posebno od kada savetovalište za dijabetičare ne radi kao što je nekada radilo svakodnevno u dve smene, jer sada radi samo dva dana u nedelji. Nadam se da će to da se promeni, te da ćemo ponovo imati lekara pet dana u nedelji u savetovalištu. Mogu da kažem da smo na neki način preuzeli tu ulogu savetovališta dok se određene stvari ne promene u nedavno formiranom Zdravstvenom centru – navela je Milojevićka.

Dijabetičari u Kruševcu su svake godine prisutni i na polumaratonu, prvoj velikoj prolećnoj akciji u martu, kao i prilikom proslave Vidovdana, ali i Dana oslobođenja kada organizuju veliku manifestaciju 14. oktobra na Bagdali.

Nakon što je usled korona virusa bilo zabranjeno okupljanje u zatvorenom prostoru, Društvo je započelo akciju merenje šećera na javnim površinama. Jednom nedeljno, ispred jedne od apoteka u našem gradu, mere nivo šećera u krvi i tako podstiču Kruševljane da odrade potrebne biohemijske analize i na vreme započnu borbu protiv šećerne bolesti.

Kampovi za decu i mlade obolele od šećerne bolesti

Svake godine, veliki broj Kruševljana, starosti od 10 do 18 godina, učestvuje na kampovima za decu i mlade obolele od šećerne bolesti.

– Posebno smo ponosni na sedamnaest kampova koji su održani do pandemije. Ove godine će kamp biti u Kušićima, a deca su već obaveštena i pokazala su veliko interesovanje. Sastajemo se uglavnom subotom sa decom i roditeljima, naročito od prošle godine kada se masovno koriste insulinske pumpe i senzori za decu. Zahvaljujući projektima koje finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i projektima Gradske uprave grada Kruševca, organizujemo i izlete na Jastrepac, dok smo na našoj planini organizovali i dva kampa pre korone, te se nadam da ćemo obnoviti tradiciju okupljana na Jastrepcu. Akcije koje sadrže i fizičku aktivnost su od velike koristi i starijoj popupaciji koja često beži od upotrebe insulina. Kada krenemo na zajednička druženja, šetnje po Jastrepcu i Bagdali, deca često mere šećer na javnim mestima i bez problema primaju insulin kada je to potrebno. To ohrabruje mnoge starije članove da i oni pređu na insulinsku terapiju. Zbog toga mogu da kažem da smo velika pomoć i podrška lekarima, jer sada oboleli od šećerne bolesti mnogo lakše prihvataju insulinsku terapiju i shvataju koliko je bitna pravilna ishrana i fizička aktivnost zahvljujući svim aktivnostima koje smo realizovali.

Značaj fizičke aktivnosti i pravilne ishrane

– Treba maksimalno iskoristiti sve što nam pruža Kruševac i njegova okolina, preko gradskih parkova do Jastrepca, te da svako dozira fizičku aktivnost prema svom srcu, što bi rekli kardiolozi. Fizička aktivnost i pravilna ishrana, uz osmeh na licu, su presudni za kvalitetan život. Još jednom ističem da je lista lekova proširena, pa smo u obavezi da odlazimo na redovne kontrole, te da se izborimo da stignemo kod endokrinologa, a zatim primenjujemo ono što su nam oni savetovali.

Uvek volim da kažem, verujući u onu rečenicu koju je davno rekao jedan doktor u Americi prilikom otkrivanja insulina, da će dijabetičari u nekom trenutku živeti duže i kvalitetnije od onih koji nemaju nikakve zdravstvene probleme – istakla je Latinka Milojević i savetovala novoobolele da nakon prvobitnog šoka ne očajavaju, jer je ovo bolest savremenog društva.

– Dijabetes treba da shvate kao svakodnevnog partnera. Često citiram našeg čuvenog internistu dr Ranka da je bitno da šećer bude na jednoj nozi, a mi na dve. U prevodu, da ne dozvolimo da nam šećer pređe 10. Upravo to savetujem mladim ljudima, da sa osmehom i puno samopouzdanja koračaju kroz život i da ostvare svoje snove. Šećernu bolest sam dobila kao dete u 13. godini, završila osnovnu, srednju školu i fakultet. Danas, već 26 godina radim kao uspešan profesor hemije, bez dana bolovanja, čak i u periodu kovida sam konstantno radila sa decom . Najbitnije je da izaberemo ono što volimo i da živimo punim plućima. Svesna sam da osoba kojoj je tek dijagnostifikovan dijabetes doživi šok, ali ne treba zbog toga očajavati, jer je ovo bolest savremenog društva sa kojom može kvalitetno da se živi, a mislim da sam ja dobar primer.

Na osnovu svog iskustva govorio je i Ljubinko Savić, penzioner i član Društva za borbu protiv šećerne bolesti već nekoliko godina.

– Kada mi je otkriven šećer dosta sam se ulenjio i prilično ugojio. Nakon uvedene terapije, povećao sam fizičku aktivnost, pa kada je lepo vreme biciklom mogu da pređem preko 20 kilometara, a kada je lošije vreme, onda pešačim. Treba maksimalno biti fizički aktivan i smatram da u školama treba povećati broj časova fizičkog vaspitanja makar na 3 do 4 časa nedeljno. Time bi se dodatan akcenat stavio na fizičku aktivnost koja dosta znači u prevenciji od bilo koje bolesti, ne samo dijabetesa.

Nikola Lazić