Sveta Ariadna nije se odrekla vere ni pred progoniteljima

Sveta mučenica Ariadna živela je u vreme cara Hadrijana, početkom 2. veka, a prema predanju bila je robinja u domu jednog uglednog čoveka u gradu Primnesu u Frigiji. Kada je njen gospodar priredio svečanost povodom rođenja sina, Ariadna nije želela da učestvuje u paganskim obredima. Zbog toga je pretrpela kaznu i bila izvedena pred vlasti.

Prema žitiju, od nje je zahtevano da se odrekne hrišćanske vere, što je odbila. Zbog toga je mučena, a potom je uspela da pobegne i skloni se u planine. Predanje dalje navodi da je, dok su je progonitelji sustizali, pronašla utočište u jednoj stenovitoj pukotini, koja se pred njom čudesno otvorila.

Kada su progonitelji stigli do mesta na kojem se sklonila, Ariadna je već bila mrtva, a predanje njenu smrt tumači kao mučeničko stradanje za veru.

Njeno ime ostalo je zapisano u pravoslavnoj tradiciji kao primer istrajnosti i odbijanja da se vera napusti pod pritiskom. Spomen Svete mučenice Ariadne u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava se 1. oktobra, odnosno 18. septembra po julijanskom kalendaru.

Istog dana crkveni kalendar podseća i na Svetog Evmenija Gortinskog, episkopa sa Krita, koji je prema predanju bio poznat po milosrđu, smirenosti i brizi o ljudima. Njegov spomen takođe se obeležava 1. oktobra.

Praznik Svete mučenice Ariadne nije među najvećim praznicima u pravoslavnom kalendaru, ali njen život i stradanje ostali su deo hrišćanske tradicije o mučenicima prvih vekova hrišćanstva.

M. J.