Svečana akademija povodom oslobođenja Kruševca

U Kruševačkom pozorištu održana je svečana akademija povodom Dana oslobođenja Kruševca u Drugom svetskom ratu – u znak zahvalnosti i sećanja na dan kada je Lazarev grad ponovo ugledao sunce slobode

Gradonačelnik Ivan Manojlović je tom prilikom istakao da se na ovaj dan ne peva od radosti, već ćuti od poštovanja, te da 14. oktobar nije samo praznik, već podsećanje:

– Podsećanje na one koji su stali ispred tuđe sile da bi odbranili svoje ime, grad i zemlju. Oni koji su dali život da bi mi danas imali priliku da ga živimo u miru. Ne slavimo kraj rata, jer rat nikada ne donosi pobednike, već rane koje vreme samo uči da prećutimo. Danas ne slavimo, već se sećamo – hrabrosti, stradanja i nade koja je preživela i kada je sve drugo posustalo. Danas stojimo uspravno, u tišini, jer svaka reč je mala pred veličinom njihove žrtve, a naš najveći zavet njima jeste da čuvamo mir dostojanstveno, s ljubavlju i zahvalnošću.

Manojlović je istakao da je srpski domaćin svake godine palio sveću i sekao slavski kolač, ali da je u proseku čak svaka treća sveća gorela u ratu, dok su se „molitve za mir mešale sa tutnjavom topova, dok su se kolači sekli u rovovima i zbegu.“

– Srpski domaćin je slavio i kada je imao i kada nije. Kada je bio slobodan i kada je robovao. Zato slava nije samo običaj, već je zavet opstanka, znak da smo bez obzira na rat, glad, zimu ili tugu ostali svoji, uspravni i pred Bogom. I sa svojim, našim svecima i slavama oni su stekli svoju slavu neprolaza, slavu srpstva, slavu večnosti.

Gradonačelnik Kruševca je naveo da grad Kruševac stoji kao svedočanstvo da žrtva nije bila uzalud, te je naveo da se iz pepela rodio grad „koji ume da pamti, ali i da gradi, da poštuje prošlost, ali da se raduje budućnosti“.

– U kamenu njegovih zidina utkana je istorija, a u pogledima njegove dece – nada i vera u sutra. Na mestu gde su nekada odjekivali topovi, danas se čuju koraci onih koji dolaze da uče, da stvaraju, da ostave trag dobrote. Sloboda nije samo dar, ona je obaveza da budemo dostojni onih koji su je stekli. Da čuvamo mir, kao što su oni čuvali veru. Da negujemo kulturu, zajedništvo i poštovanje kao što su oni negovali ljubav prema svom domu i zemlji. Snaga zajedništva ne leži samo u nama, već i u onima koji su nam bratski pružili ruku, u našim gradovima pobratimima, u prijateljstvima koja su nastajala kroz godine. U toj vezi koja prevazilazi granice i pokazuje da nas spajaju iste vrednosti, nada i vera u dobro. Bratstvo među narodima čini mir dubljim, a budućnost sigurnijom. Zato danas, dok sećanje živi u svakoj ulici, kamenu i svakoj sveći, mi ne gledamo nazad, gledamo unapred. U budućnost Kruševca koji raste iz tradicije, koji spaja staro i novo, sveto i svakodnevno.

Potom je usledio kulturno-umetnički program kojim su učesnici pokušali da ožive priče o slobodi. Kroz reč, pesmu, igru i sliku – kroz umetnost koja susreće istoriju, akteri su želeli da potvrde da sećanje živi, da se poštuje prošlost, ali i gradi budućnost dostojna predaka, ispunjena sećanjem, ponosom i zahvalnošću.

U programu su, između ostalog, učestvovali predstavnici Muzičke škole „Stevan Hristić“, pevačka grupa OŠ „Nada Popović“ sa solistkinjom Marijom Đokić, folklorni ansambl „Čarapani“, glumci Kruševačkog pozorišta…

Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici državnih institucija, vojske i policije, privrednih organizacija, kao i gradskih i opštinskih vlasti, narodni poslanici i gosti iz pobratimskih gradova Stavrosa i Rmniku Vlčea.

N. L.

Pamtenik: Kad Život je bio muzika