Stara zgrada Instituta za krmno bilje čeka novo rešenje

Institut, kome je svojevremeno pripadalo skoro sve zemljište na Bagdali, širenjem Grada postepeno se „povlačio“. Na lokaciji kod Kosturnice, gde se nalazi stara upravna zgrada, ta naučna ustanova ima dva hektara zemljišta, dok na Bagdali ima još oko 30 hektara. Očekuje se da se pitanje tog zemljišta reši u dogovoru sa Gradom. U medjuvremenu stara zgrada propada iako Institut čini sve da je očuva

Stara upravna zgrada Institita za krmno bilje, jedno od lepših starih zdanja u Kruševcu izgradjeno davne 1934. godine, na meti je vandala od kada je ta naučna institucija preseljena na novu lokaciju, u Globoder, pre šest godina. Da imaju problem da zaštite nekadašnju upravnu zgradu u razgovoru za GRAD potvrdjuje Zoran Lugić, direktor Instituta za krmno bilje.

– Slažem se da je ružno da u širem cenru grada imamo zgradu na kojoj su polupani prozori, ali od kako smo se iselili, u avgustu 2010. godine, stalno imamo probleme. Pored zgrade prolaze mnogi sugradjani, koristeći našu parcelu kao prečicu prema bazenima, školama i naseljima u tom delu grada.  Problem je što ima onih koji kamenicama gadjaju i razbijaju prozore. U pomenutom periodu više puta smo menjali stakla, moraćemo ponovo. Razmišljali smo da prozore zatvorimo drvenim ili metalnim pločama, ali to bi tek izgledalo ružno – objašnjava on.

Institut za krmno bilje da tom potezu ima oko dva hektara zemljišta, dok iza otvorenih bazena poseduje oko 30 hektara.

– Površina koju imamo na Bagdali, iznad fudbalskih terena, sve do bazena Vodovoda, obuhvaćena je Planom deltaljne regulacije “Park Bagdala”, koji je nedavno usvojila Skupština Grada. Očekujemo da ćemo u narednom periodu sa Gradskom upravom naći rešenje na zakonit i obostrano prihvatljiv način – objašnjava Lugić.

I fudbalski tereni, odnosno Atletski stadion, napravljeni su na zemljištu Instituta.

Nada se, takodje, da će na isti način biti rešavano i pitanje Upravne zgrade i zemljišta oko nje, kada bude donet plan za taj deo grada. Lugić podseća da je Institut tokom proteklih šest godina nekoliko puta objavljivao oglas za davanje u zakup pomenute zgrade, ali da se ni jedan ozbiljan zakupac nije pojavio. U Institutu objašnjavaju da imaju i problem da sačuvaju zasade na Bagdali, na koje pojedinci izvode svoju stoku na ispašu i čine značajne materijalne štete.

Širenje i razvoj Grada bili su glavni razlozi da se Institut za krmno bilje, osnovan davne 1884. godine, preselili na lokaciju u Globoderu, gde osim Upravne zgrade ima i oko 20 hektara zemlje. U Institutu, koji se od 1959. godine bavi isključivo krmnim biljem, zaposleno je 14 naučnih radnika, odnosno 13 doktora nauka, od ukupno 33 zaposlena.

Oni se bave unapredjenjem genetskog potencijala, odnosno stvaranjem novih sorti krmnih biljaka, unapredjenjem tehnologije, zaštite, gajenja, konzerviranja i korišćenja krmnih biljaka.

Kruševački Institut je autor više sorti lucerke, najvažnije krmne biljke, koja daje izuzetne rezultate ne samo u našoj već i u drugim zemljama. Osim lucerke kreiraju se sorte crvene i bele deteline, žutog zvezdana te nekoliko vrsta krmnih trava. Institut je do sada kreirao oko 40 sorti gajenih krmnih vrsta. Takodje, jedini u Srbiji se bavi proučavanjem prirodnih i sejanih travnjaka.

– Dugogodišnjim radom Institut je dao veliki doprinos razvoju poljoprivrede, a posebno stočarstva, kako u region tako i šire – napominje Lugić.  

Ova naučna ustanova je u stopostotnom državnom vlasništvu. Finansira se kroz projekte koje podržava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja te tržišno kroz proizvodnju, doradu i promet semena krmnog bilja i poljoprivrednog repromaterijala.

U Institutu napominju da svojim idejama i projektima konkurišu kod mnogih izvora finansiranja. Posebno su ponosni na medjunarodnu saradnju i projekte u kojima, zahvaljujući kontaktima sa kolegama iz zemalja članica EU,  imaju mogućnost da učestvuju kao partneri.