Rodna ravnopravnost – zašto je važno da svi budemo jednaki u društvu

Problem rodne ravnopravnosti je jedan od najvećih problema današnjice. O njemu se ne govori u dovoljnoj meri. U našoj zemlji je još uvek zastupljen ovaj problem, pogotovo u pojedinim delovima Srbije, međutim, postoje zemlje u kojima je ovaj problem daleko veći. Upravo zbog toga je bitno govoriti o rodnoj ravnopravnosti, i o toj jednakosti koja u društvu treba biti prioritet.

Šta je rodna ravnopravnost?

Pre svega, rodna ravnopravnost podrazumeva jednakost muškaraca i žena u društvenom životu. Tačnije, zauzimanje jednakog statusa u društvu od strane muškaraca i žena. Bitno je razlikovati pol i rod. Pol je biološka kategorija, to je nešto što mi dobijamo po rođenju i po čemu se razlikujemo. Dok je rod društvena kategorija (ono što nam nameće društvo). Primer: Dečak mora da ima kratku kosu, devojčica dugu. Dečak nosi plavo, devojčica roze. Devojčica se igra lutkama, dečak autićima, itd. Ovo se nameće od malih nogu i osoba kasnije to prihvata onako kako mu je nametnuto.

U Srbiji postoji određeni nivo rodne ravnopravnosti, koji je mnogo veći u odnosu na pojedine države. Nažalost, problem rodne ravnopravnosti je prevelik u pojedinim državama (Saudijska Arabija, delovi Turske…) i o njemu se jako malo priča. U Srbiji je bila loša situacija do pre par godina, međutim, stvari idu na bolje, i to je ono što treba da raduje.

Istorija

Istorija pokazuje da su se žene od davnina borile za svoja prava. Početna borba je bila vezana za pravo glasa. I kroz celu prošlost žene su bile te koje su obezvređivane i njima su se isključivala prava na mnoge stvari. Na primer, pravo na imovinu, pravo na posao. Žena je bila ta koja je zadužena za kuću, za decu i nije smela da izađe van, a kamoli da se bavi nekim drugim stvarima. Ovo zvuči grubo, međutim, tako je bilo. Ono što je problem je što to i danas postoji, na primer u Saudijskoj Arabiji je do pre tri godine bilo zabranjeno da žena vozi auto (polaže za auto), ženi je zabranjeno otvaranje računa u banci bez dozvole muža ili oca, ne može da glasa u istoj meri kao i muškarci.

Interesantna je stvar da su žene uglavnom borile za svoja prava jer su one bile više diskriminisane, međutim naravno da se dešava i da muškarci bivaju diskriminisani i da se njima takođe uskraćuju određena prava. Ono što je poenta, da je kod žena zapravo više zastupljeno uskraćivanje određenih prava u odnosu na muškarce.

’Muško – ženski poslovi’?!

Mnogi smatraju da se rodna ravnopravnost ogleda u tome koliko se žena bavi politikom i koliko je žena na nekim visokim funkcijama. Ima istine u tome, ali to je samo jedan segment. Naravno, da kada vidimo da ima sve više žena u politici, je pomisao da se kao društvo menjamo i da kao takvo shvatimo da položaj svih nas treba biti jednak. S druge strane, ima tu i drugih oblasti u kojima se može primetiti lošiji status žena u odnosu na muškarce. Na primer, u sportu, žene nisu isto plaćene kao muškarci (tenis, fudbal, košarka). Pojedini poslovi su više ‘za žene’ (bavljenje kozmetikom ili frizerskim zanatom) i zato je većini čudno ukoliko muškarac krene da se bavi takvim poslovima. S druge strane, recimo, baviti se taksiranjem se smatra ‘muškim poslom’, pa je neobično videti ženu taksistu. To je nešto što nam je društvo nametnulo i nateralo da tako razmišljamo.

Nasilje

Žene su često obezvređene u društvu i kao takve su žrtve nasilja. I to je onda dodatni problem. Javlja se nasilje u porodici, na poslu, na ulici. Upravo je, i to jedan od razloga zašto je bitno da se govori o rodnoj ravnopravnosti i da se budi svest kod ljudi.

Problem = rešenje (DA, MOŽDA, NE)

Koliko je rodna ravnopravnost bitna pokazuje i činjenica da se ona nalazi među 17 ciljeva održivog razvoja (Agenda UN 2030). S druge strane, u pojedinim zemljama postoji posebno ministarstvo koje se bavi ovim problemom (od skoro i u Srbiji). Prema nekim podacima, za potpuno prevazilaženje ovog problema je potreban ceo vek.

Problem rodne ravnopravnosti će uvek postojati, u većoj ili manjoj meri, to je neosporno. U Srbiji, kao što sam napomenula stvari idu na bolje, međutim, u pojedinim zemljama taj problem je daleko veći. Važno je da shvatimo da smo svi mi jednaki, nikako isti! Šta to znači? Prvenstveno, nismo isti jer se razlikujemo prema polu, svakog krase određene lične osobine, svako ima svoj način razmišljanja… Ali, jednaki smo! Iako smo svi mi različiti, potrebno je da imamo ista prava, isti status u društvu, potrebno je da budemo jednaki!

Činjenice – Srbija:

1. Od ukupno 174 opština u Srbiji, žene su predsednice u njih 20.

2. U Srbiji žene dvostruko duže vremena provode na neplaćenim poslovima u domaćinstvu.

3. U aktivnostima pripremanja obroka žene prosečno provode sat i po vremena, dok se muškarci ovim bave 10 minuta.

4. Od svih nekretnina u Srbiji, četvrtina se nalazi u vlasništvu žena.

5. 7% žena na selu poseduju svoju imovinu.

6. Svake godine u Srbiji 30 žena biva ubijeno od strane njihovih partnera.

7. Od ubijenih žena u Srbiji, 74% ubijeno je od strane člana porodice.

Foto: novanasarec.org.rs

Autor: Marija Milošević