Reč stručnjaka: Kada i kako zaštititi voćke krečenjem

U cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja, kasno u jesen ili u toku zime, odnosno tokom januara, potrebno je okrečiti stabla i remene grane voćaka, preporuka je stručnjaka. Ta mera se prvenstveno preporučuje kod koštičavih voćnih vrsta (šljiva, breskva, trešnja, višnja) koje karakteriše kratko i nestabilno zimsko mirovanje. Na ovaj način sprečava se pojava pucanja kore i nastajanje rana usled oscilacija dnevnih i noćnih temperatura tokom jeseni i zime

– Okrečena stabla se sporije zagrevaju jer bela boja odbija sunčeve zrake čime se smanjuje zagrevanje kore voćaka. Takođe, primenom ove mere, uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama, a u proleće se odlaže kretanje vegetacije (kretanje sokova) za nekoliko dana što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva – objašnjava savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Slađana Rilak.

Krečenje stabala i remenih grana treba sprovesti po suvom i sunčanom vremenu kada su temperature iznad nule kako bi se smeša osušila.

Smeša za krečenje (krečno mleko), navodi ona, se pravi mešanjem 5 kilograma negašenog kreča sa vodom dok se ne dobije željena gustina. Rastvoru se dodaje 500 grama kuhinjske soli i 250 grama sumpora u prahu.

– Kuhinjska so daje lepljivost smeši i bolje prijanjanje za koru prilikom nanošenja, a sumpor ima zaštitno dejstvo. Ovako pripremljen rastvor treba da odstoji 24 časa uz povremeno mešanje, a onda se procedi. Nanošenje smeše može se vršiti premazivanjem četkom, a može se i prskati atomizerom – precizira ona.

J.B.