Reč stručnjaka: Kada i kako brati grožđe

Za utvrđivanje zrelosti grožđa koriste se organoleptička, fizička i hemijska  metoda. Stono grožđe se bere u više navrata, a vinsko odjednom, s tim što se svaka sorta bere posebno, objašnjavaju stručnjaci

-Stepen zrelosti određuje se organoleptičkom metodom prema spoljašnjem izgledu i  ukusu grožđa. Ukus treba da bude sladak i harmoničan, sok lepljiv, a bobice da se lako odvajaju od peteljki. Ta metoda je nepouzdana pa se najčešće koristi fizička metoda utvrđivanja stepena zrelosti – kaže savetodavac za voćarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Radomir Bušatović, koji je i direktor te službe.

Prednost fizičke metode ogleda se i u brzini, odnosno kraćem roku u kome se određuje sadržaj šećera u širi, za šta se koriste refraktometri i širomeri. Kod refraktometra se na skali, osim sadržaja šećera, obično može očitati  i potencijalni nivo alkohola. Hemijske metode su najtačnije, ali je za njihovu primenu potrebno dosta vremena i hemikalija.

Do pune zrelosti grožđa dolazi onda kada se na kraju faze sazrevanja ustanovi da se u dva uzastopna merenja u razmaku od dva do tri dana šećer u grožđu više ne povećava, a sadržaj kiselina ne smanjuje.

–  Vinske sorte za kvalitetna i vrhunska crna vina poželjno je da sadržž u soku 18 do 21 procenat šećera  i 6 do 8 g/l kiselina.  Kod sorti za desertna crna vina  poželjan je sadržaj 22 do 23 procenta šećera  i 6 do 8 g/l kiselina. Vinske sorte za bela vina treba da sadrže 18 do 20 procenta šećera  i 6 do 8 g/l kiselina, dok  odnos  kod desertnih belih vina treba  da je 22 do 23 procenta šećera  i 6 do 9 g/l kiselina – objašnjava Bušatović.

Vinske sorte se beru kada je sadržaj šećera i kiselina odgovarajući za postizanje određenog kvaliteta šire i vina.

– Ne sme se zanemariti da početak berbe umnogome zavisi od sorte grožđa, područja na kome se gaji vinova loza i vremenskih prilika tokom  sazrevanja. Treba se potruditi da se berba grožđa obavlja po lepom i suvom vremenu,  grozdovi  ne smeju  imati mehaničkih oštećenja  niti smeju biti napadnuti plesnima i štetočinama – kaže Bušatović.