Prvomajsko slavlje u Kruševcu bi danas obeležilo 125. godišnjicu – korona prekinula tradiciju 

Organizovanje kulturno umetničkog programa u predvečerje praznika, vatromet, uranak na Bagdali, kraj Spomenika”Rađanje radničke klase u Kruševcu”, a potom organizovani odlazak na protest u Beograd – tako je Kruševac više od stotinu godina obeležavao Međunarodni praznik rada. Poslednji put, 2019. godine, a onda je korona zaustavila tradiciju rođenu 1896

Te 1896. Kruševac je bio jedan od samo četiri grada u Srbiji u kojima je grupa od petnaestak radnika odlučila da urankom na Bagdali obeleži radnički praznik, najavi osvešćivanje radničke klase i poseje seme sindikalne borbe za pravednije uslove rada i naknada. Od tada, pa sve do prošle godine tradicija obeležavanja Prvog maja u našem gradu neprekinuto se održavala 123 godine. 

Započinjala je u predvečerje praznika kulturnim programom u centru grada koji je nekih godina okupljao i više desetina hiljada ljudi i na kome su se predstavljale lokalne umetničke snage, a koji se završavao tradicionalnim vatrometom. 

Prvomajski uranak u svitanje organizovano je kretao sa Trga kosovskih junaka ka Bagdali, gde su, takođe uz prigodan program, upućivane poruke državi i poslodavcima, a potom se nastavljalo veselo radničko druženje. 

Na Bagdali je, na mestu gde su se radnici prvi put sastali krajem pretprošlog veka da proslave svoj praznik, 1970 godine podignut i spomenik “Rađanje radničke klase u Kruševcu”. Spomenik je rad vajara Milivoja Mićića, visok je tri metra, a izliven je u poliranoj bronzi.

Sindikalni aktivisti iz Kruševca su, onih godina kada su se u Beogradu održavali veliki prvomajski protesti, nakon uranka putovali u glavni grad i pidruživali im se. Poslednji takav protest, 2019. godine održan je pod sloganom “Veće plate za ostanak i opstanak!”

Praznovanje 1. maja je u godinama socijalizma, kada se negovala ideologija radničkog samoupravljanja i rešenih radničkih pitanja sve više poprimalo i obeležje porodičnih piknika i kampovanja u priodi, te su Kruševljani praznik rada slavili na gradskim izletištima, pre svega na Jastrepcu, ponekad i dan-dva pre samog praznika, kako bi “uhvatili” dobro mesto. Roštilj, prase na ražnju, muzika, narodno kolo, nisu bili retka praznična slika. Ova praksa je nastavljena i u poslednjim decenijama, a takođe je prekinuta prošle godine jer smo za prvomajske praznike imali  trodnevni policijski čas.

Ovog Prvog maja nema policijskog časa, ali ni prazničnih, pa ni protestnih okupljanja. U jeku pandemije Međunarodni dan rada obeležava se izložbama i proglasima.   

Prvi maj se, inače, obeležava u znak sećanja na velike demonstracije u Čikagu u maju 1886. godine, kada su radnici štrajkovali tražeći osmočasovno radno vreme. Na ulicama je protestvovalo blizu 40.000 radnika, a njihovi zahtevi su simbolično istaknuti u tri čuvene osmice – osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Demonstracije su se završile krvavim sukobima sa policijom kada je šest radnika ubijeno, a oko 50 ranjeno. Na prvom kongresu Druge internacionale, održanom tri godine kasnije, doneta je odluka da se svakog 1. maja održavaju radničke demonstracije.

N.B.