Preti li nam epidemija malih boginja?

U Kruševcu je tokom prošle godinu prvu dozu MMR vakcine primilo tek nešto više od polovine dece, od ukupnog broja planiranih za imunizaciju do druge godine života. S obzirom na to da je za kolektivni imunitet potreban obuhvat od 95 odsto i više, sa ovako slabim odzivom otvara se i prostor za epidemiju malih boginja

Da se registruje trend opadanja vakcinisane dece protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR) , potvrđuju i podaci da je tokom prošle godine revakcinu u sedmoj godini primilo 92 odsto dece, a godinu ranije 94 odsto. To znači da je je pre samo pet godina odziv na vakcinaciju bio mnogo veći, da u poslednje tri godine drastično opada, da bi u 2020. , kada se pojavio korona virus, MMR vakcinu primilo tek svako drugo dete.

U 2017. prvu dozu MMR vakcine primilo je 96 odsto dece, u 2019. godini 69 odsto, dok je tokom prošle godine taj procenat iznosio samo 56,8 odsto, tačnije, od programom planiranih 988 mališana, vakcinu je primilo njih 533, podaci su kruševačkog Zavoda za javno zdravlje.

Epidemiolozi ističu da to što trenutno nema epidemije malih boginja, ne znači da je neće biti.

– Konkretno za male boginje, za kolektivni imunitet potrebno je da obuhvat vakcinacijom bude preko 95 odsto. S obzirom da je on u ovom trenutku znatno manji, a da se male boginje vrlo lako prenose, otvara se i prostor za epidemiju – kaže Mirjana Avramović, epidemiloškinja u Zavodu za javno zdravlje Kruševac, uz podsećanje da osim od malih boginja, MMR vakcina štiti i od zauški koje kod dečaka mogu da dovedu do upale testisa, te od rubeole koja u prva tri meseca trudnoće, ukoliko se trudnica tada zarazi, može da dovede do oštećenja ploda.

Morbili (male boginje) se inače lako šire u kolektivima među decom. Najčešće daju blagu do umerenu kliničku sliku, ali mogu da dovedu i do teških komplikacija upala pluća ali i upale mozga, ređe i do smrti. U Srbiji je epidemija morbila zabeležena 2018.godine, kada je umrlo 15 ljudi.

Antivakcinalna kampanja protiv MMR vakcine koja u svetu traje od 2015.godine, dovela do toga da su mnogi roditelji postali sumnjičavi prema njoj. Ipak, ono što bi svaki roditelj trebalo da zna je da je vakcinacija dovela do toga da se u periodu od 2000. do 2017. godine broj smrtnih slučajeva smanjio za 70 odsto.

Takođe, važno je istaći da veliki obuhvat vakcinacijom pomaže u sprečavanju širenja bolesti, te da se na taj način pruža zaštita i onima koji nemaju imunitet ili ne mogu da prime vakcinu iz određenih razloga.

Inače, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, svako ko odbije imunizaciju trebalo bi da se kazni novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, što se u praksi retko ili uopšte ne dešava.

D.P.