Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog, velikog kneza, zaštitnika pravoslavne vere i jednog od najpoštovanijih svetitelja. U crkvenom kalendaru ovaj praznik upisan je crnim, podebljanim slovom, a danas se proslavljaju i Sveti Aleksandar, Jovan i Pavle Novi

Aleksandar Nevski rođen je 30. maja 1221. godine kao sin velikog kneza Jaroslava Vsevolodoviča. Još kao mladić postao je knez Novgoroda, a 1240. godine izvojevao je čuvenu pobedu nad Šveđanima u bici na reci Nevi, po kojoj je i dobio nadimak Nevski. Iako slabiji vojskom, sa nepokolebljivom verom i hrabrošću stao je u odbranu pravoslavlja i svog naroda.

Godine 1250. postao je veliki knez Vladimirski, a i u tatarskoj Zlatnoj Hordi ostao je dosledan veri, odbivši da se pokloni idolima. Zbog svoje mudrosti, snage i lepote uživao je poštovanje čak i tatarskog kana. Pred kraj života zamonašio se pod imenom Aleksej i upokojio se 1263. godine, u 43. godini života. Njegove mošti su, po naređenju cara Petra Velikog, 1724. prenete u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde se i danas nalaze.

O Aleksandru Nevskom ispredaju se mnoge legende. Jedna od njih govori o čudu kada su se sveće same upalile u crkvi, a dva starca pozvala sveca da ustane iz groba i pomogne svom potomku Dimitriju. Veruje se da se i danas bolesnici isceljuju kada sa verom priđu njegovim moštima, a narod svedoči da ovaj svetitelj pomaže svakome ko mu se iskreno obrati u molitvi.

U Srbiji se praznik Svetog Aleksandra Nevskog naziva i Lesendrovan. Prema običaju, domaćini danas goste već na pragu dočekuju rakijom, u znak gostoprimstva i blagoslova.

Na ovaj dan vernici pale sveće i uz molitvu Svetom Aleksandru Nevskom traže pomoć i zaštitu, verujući u njegovu silu i čudotvornu moć.

Nova kupola na zvoniku manastira u Bošnjanu