Pitali smo za vas: Ko, kada i kako uklanja ambroziju?

Deo parcela na Starom aerodromu, prekriven ambrozijom, zabeležili su i prosledili nam čitaoci, koji su pitali da li je i kada u planu košenje u tom delu grada. U JKP Kruševac, preduzeću zaduženom za uništavanje ambrozije na javnim površinama, kažu da se košenje ove korovske biljke vrši po planu i na vreme, te da je u toku uništavanje ambrozije na Starom aerodromu. Kako je koncentracija polena ambrozije u vazduhu ove sezone tri puta veća od dozvoljenih vrednosti, a reč je o jakom alergenu koji za sve veći broj ljudi predstavlja ozbiljan zdravstveni problem, pitali smo nadležne da li postoji dugoročan plan za borbu protiv te korovske biljke?

U narednih nekoliko dana, rečeno nam je u JKP, biće pokošena kompletan površina Starog aerodroma, a radnici tog preduzeća su taj posao započeli prošle nedelje.

–Više puta godišnje kosi se trava sa svih javnih površina u gradu, bez obzira da li na njima ima ambrozije ili ne, a akcenat na ovu korovsku biljku je u avgustu i septembru, kada se te površine intenzivnije tretiraju mehaničkim uklanjanjem. Najviše ambrozije ima u Ulici Timočke bune, na putu za Novo groblje i u Moravskoj ulici. Te površine nisu velike i redovno se tretiraju više puta godišnje. Lokacija na Bruskom putu (Stari aerodrom) košena je pre dva meseca i sada se kosi ponovo – navode u JKP.

Podsećaju da je ovo preduzeće zaduženo isključivo za košenje javnih površina, ali ne i za privatne posede na kojima takođe ima ambrozije, te apeluju na sugrađane da redovno kose svoje parcele, kako bi se što suzbilo širenje ove korovske biljke.

U Gradskoj upravi podsećaju da su građani dužni da sa svojih privatnih parcela redovno uklanjaju ambroziju, a da oni koji uoče ovu korovsku biljku bilo na javnoj ili privatnoj površini, to mogu da prijave komunalnoj inspekciji.

– Komunalni inspektor, postupajući po predstavkama građana, nalaže uklanjanje ambrozije. U prethodnom periodu primljene su dve takve prijave, gde je po nalogu inspektora izvršeno uklanjanje ambrozije sa privatnih parcela. Uredbom je predviđeno da, ukoliko odgovorno lice ne postupi po nalogu inspektora, o tome obaveštavamo nadležnog fitosanitarnog inspektora, koji donosi rešenje o hitnom i obaveznom uništenju ove biljke jednom od predviđenih metoda – kaže Ivan Parezanović, pomoćnik gradonačelnice za ekologiju.

Parezanović objašnjava da ambrozija ne trpi „konkurenciju“, te da je zato i najčešće ima na mestima gde nema druge vegetacije.

–Najviše je ima na zapuštenim njivama i plačevima, obodima puteva, na gradilištima…Ima je i na nekim javnim površinama, ali redovnim košenjem mi je maksimalno suzbijamo. Ambrozija se invazivno širi, polen može da dospe baš daleko od mesta gde je nastao, a kako je reč o alergenu koji ozbiljno može da ugrozi nečije zdravlje, apel građanima je da svako na svojoj privatnoj parceli ukloni ovu korovsku biljku – poručuje on.

Osobama alergičnim na ambroziju nisu potrebne brojke o njenoj koncentraciji u vazduhu, posebno onima čija pluća, grlo i nos reaguju već na desetak polenovih zrna u vazduhu. Ako se uzme u obzir da su ove sezone u jednom trenutku izmerena čak 92 polenova zrna po metru kubnom, od maksimalno dozvoljenih 30, jasno je da su problem sa ambrozijom imali mnogi. Na svrab u nosu i grlu, otežano disanje, upalu očiju, curenje iz nosa i kijavicu žalili su se i oni koji do sada nisu bili alergični na ovu korovsku biljku.

Sezona ambrozije polako prolazi, zbog kiše koja je ovih dana padala koncentracija polena je bila u granicama normale, pa su oni koji su alergični malo odahnuli, do sledećeg proleća i leta ili dok građani ne steknu naviku da sa svojih poseda uklanjaju ambroziju. Možda i da država ili grad primene model nekih susednih zemalja, poput Mađarske, gde se za određen broj isčupanih biljaka dobija nagrada? Možda bi tako i za JKP bilo manje posla?

D.P.