Pitali smo vas: Šta kupujete prijateljima za slavu?

Prema srpskom običaju i tradiciji, odlazak na krsnu slavu oduvek je podrazumevao davanje simboličnog poklona. Kriza i poskupljenje cena uticali su i na ovaj segment života, te su darovi postali skromniji i ekonomičniji.

– Šta ću da kupim zavisi od toga kod koga idem. Ako idem kod ljudi koji su mi posebno dragi, potrebno je izdvojiti više novca. Negde prođem sa hiljadu dinara, a često je potrebno izdvojiti i više od dve hiljade dinara – objašnjava Ilija K.

Biljana se prilikom odabira poklona trudi da on bude koristan, a ne nešto, kako kaže, što će „skupljati prašinu”:

– Trudim se da to budu pokloni koji su porodici, kod koje idem na slavu, potrebni. Bliske ljude često pitam šta im je potrebno za kuću, pa se onda trudim da te stvari pronađem po najpovoljnijoj ceni u gradu.

 Neizostavan poklon, koji donosi posebnu radost, su svakako slatkiši i igračke za najmlađe domaćine i domaćice u kući.

– Pored poklona za odrasle, uvek nosim i neki slatkiš za decu ili unučiće domaćina. Dve čokolade su nekada koštale 200 dinara, a danas je samo za to potrebno izdvojiti blizu 400 dinara. Bilo kako bilo, red je da se deci za slavu pokloni nešto – kaže sugrađanka V. Marković.

Iako se kaže da se „poklonu u zube ne gleda”, porodica Ilić je, u dogovoru sa svojim gostima, odlučila da prekine sa međusobnim darivanjem.

– Često smo za slavu dobijali iste i nepotrebne stvari, pa je supruga odlučila da se dogovorimo sa prijateljima da više ne nosimo poklone. Nema više gomilanja istih stvari, a nema ni traženja adekvatnog poklona po gradu.

U ovdašnjem marketu prodavačice kažu da se iz sadržaja korpe uvek može zaključiti da li neko ide na slavu:

– Vino, kafa, ratluk i čokolade su jasan znak da se ide na slavlje. Poslednjih godina su popularni i već spremljeni paketići u kojima se nalazi neko piće, bombonjera i kafa. Uglavnom su u pitanju brendovi „na glasu” pa su takvi pokloni skuplji od onih koje možete napraviti sami.

Nažalost, sve je veći broj onih koji više nemaju finansijskih mogućnosti da slave slavu kao nekada.

– Prestali smo da slavimo na veliko, pa više ni mi ne idemo u goste. Supruga i mene su stigle godine, pa ne možemo više sami da spremamo, a zbog malih penzija nismo u mogućnosti da sve naručujemo. Kolač nosimo u crkvu, a slavu proslavljamo skromno – kaže Mirjana T.

J.A.