Pesnik Radomir Andrić: „Stvaranjem nadrastamo ovo nesretno vreme“

Dolazak u Kruševac, grad u kome je proveo mladost i stasavao kao pesnik, a potom mu se tokom više od pola veka stalno vraćao, za njega je uvek poseban i emotivan. Vreme u kome živimo vidi kao izazovno, a kada se osvrne iza sebe na opus koji čini više od 40 knjiga te mnoštvo prevoda i drugog književnog štiva, kaže da bi ponovo sve isto…Nedavno je u Kruševcu boravio povodom okruglog stola posvećenog upravo njegovom književnom opusu

#Šta za Vas znači dolazak u Kruševac? Kako to doživljavate?

Dolazak u Kruševac za mene je uvek poseban i emotivan, to je grad moje mladosti, na neki način zavičaj pojedinih mojih pesama i knjiga. Sigurno je da je dolazak ovde uvek imao nešto posebno, budi uspomene, drago  mi je da sretnem mnoge prijatelje, ljude sa kojima sam odrastao, posebno u Književnom klubu Bagdala. Uvek sam to doživljavao kao obnavljanje nečega što traje u meni, što me čini samosvojnim, tu prepoznam mnogo šta što sam, možda, ne zaboravio, ali potisnuo negde, jer nisam bio ovde u novije vreme baš često, iako je sve to nataloženo u meni, u uspomenama, u sećanjima. Lepo je što sam ovde, u ovoj Biblioteci, koja je još tada, u mladalačkim danima bila mesto gde smo se okupljali, viđali, mesto gde su bile moje prve knjige. 

Drago mi je da su ovde Bagdalci, moji prijatelji, ovo je nevreme za organizovanje okupljanja, ali mi moramo da stvaramo i da se viđamo, uprkos svemu, tako ćemo da nadrastamo i ovo nesretno vreme.

#Koliko je ovo vreme inspirativno za pesnike, intelektualce, stvaraoce, a koliko je izazovno?

Izazovno je, činjenice dosta govore. Prošle i ove godine, za dve godne, nažalost više od 70 pisaca i književnika, među kojima je mnogo članova Udruženja književnika Srbije, je  preminulo, većina od posledica korone. Među njima je, takođe, moj dragi prijatelj koji je živeo u Vrnjačkoj Banji, sa kojim sam isto bio ovde u Bagdali, Boško Ruđinčanin…Drago mi je da su ovde, od starijih Miloš Petrović i Ljubiša Đidić, a od mlađih Nebojša Lapčević i Milan Vučićević, tu je i Veroljub Vukašinović.

#Iza Vas je značajan književni opus. Kada bi sve mogli ponovo da li bi isto ovako?

Možda bih bio samo odgovorniji prema rečima i prema svemu tome. Naravno, ona emocija koja je u tim knjigama sigurno je da je ona autentična, ali danas, kada sagledam kao već zreo pisac, sigurno da bih imao veću odgovornost prema svakoj napisanoj reči. Bilo je trenutaka kada sam pisao u autobusu, bilo gde, u kafani, na ulici, na fakultetu, ali to je zbir životnih trenutaka, to je možda ono što čini jedan imenik, prepoznatljiv, makar kada je reč o mom životopisu. 

Deo mog života koji se pretvorio u neke knjige, to je suština, suštinski skoro pola veka sam vezan za Kruševac, Bagdalu, to je posao koji stalno traje. Svakoga dana čovek nešto misli i dovoljno je da makar jednu misao zapiše pa je dragoceno. Ne gajim iluziju da je to nešto najbolje, ali je sigurno jedan trag u nečemu što čini moju samosvojnost.

Tako je na nekoliko pitanja portala KruševacGrad odgovorio Radomir Anrić pred nedavno okrugli sto o njegovom stvaralaštvu, koji su organizovali kruševačka Narodna biblioteka i Književni klub Bagdala. Na Okruglom stolu su govorili brojni književni kritičari, pesnici i pisci. Među njima je bio sugrađanin Miloš Petrović (93), poznati književni kritičar, koji je svojevremeno Andriću bio profesor i koji je delom zaslužan za njegov književni razvoj.

Inače, Radomir Andrić je rođen u selu Ljubanje kod Užica 1944. godine. U Kruševcu je pohađao Gimnaziju, te postao član Književnog kluba Bagdala. Studije književnosti su ga odvele u Beograd. Napisao je četrdesetak knjiga, a osim poezije piše prozu, književnu kritiku i esejistiku i prevodi. Za književni rad dobio je brojne nagrade.

J. Božović